четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерње новости: Ултиматум Запада Србији - санкције Русији до 1. септембра
Хроника

Вечерње новости: Ултиматум Запада Србији - санкције Русији до 1. септембра

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. јул 2014.

Притисак водећих земаља ЕУ и САД да се Београд до 1. септембра одреди према Москви. Свакодневна офанзива дипломата на Вучића да окрене леђа Путину. Више нема разумевања ни за чисто економске аргументе наше земље.

Србија до 1. септембра мора да се изјасни: да ли ће да уведе санкције Русији и тако се придружи државама Европске уније или ће да задржи садашњу неутралну политичку позицију према сукобима у Украјини - сазнају „Новости“.

Према нашим информацијама, притисак Запада на званични Београд, а пре свега на премијера Александра Вучића, кулминирао је након обарања малезијског авиона изнад источне Украјине.

Конкретно, евроатлантске силе траже да Србија јавно обележи власт у Кремљу као главног кривца за трагедију која се десила и да наша земља практично политички „окрене леђа“ Руској Федерацији тако што ће јој увести санкције.

Како сазнајемо у дипломатским изворима, буквално сви политичари и дипломате који су претходних дана разговарали са премијером Вучићем децидирано су и без рукавица, инсистирали да се Србија тврдо и јасно одреди по питању Русије.

Иако наши званичници нису ултимативно суочени са последицама уколико не промене став, између редова се чита да би Брисел могао да успори или закочи евроинтеграције Србије, а да би биле блокиране и најављене инвестиције.

Позицију наше државе отежава и то што више нико од саговорника из ЕУ не показује ни трунку разумевања за српски благонаклон однос према Москви.

Штавише, западне дипломате жмуре и на чисто економске и крајње рационалне аргументе Београда. На пример, неће ни да чују чињенице да Србија само од изградње „Јужног тока“ може да приходује 350 милиона евра годишње и да не би могла да преживи уколико би јој се повећала цена гаса због нарушених односа са Кремљом.

Вучић је иностраним политичарима и преносиоцима порука из важних светских престоница поновио став да је Србија у свему сагласна са ЕУ, да у потпуности подржава територијални интегритет Украјине, као и да осуђује стравичан злочин над недужним путницима у малезијском авиону.

Али српски премијер им је поново изнео и званичан став Београда да наша држава не може да уведе санкције Русији, јер за такву позицију има моралне, историјске али и чисто практичне и економске разлоге.

Евроатлантски притисци појачани су и након званичне посете Александра Вучића Москви, а процењује се да ће бити настављени и интензивирани у наредним недељама, пошто је потврђен долазак Владимира Путина у Београд 19. октобра.

Запад тражи да, пре тог датума, Србија потпуно рашчисти сама са собом - хоће ли стати уз раме ЕУ и САД или ће наставити да гаји стратешке билатералне односе са Руском Федерацијом.

Од тог одговора Београда, суштински зависи и будућа спољнополитичка позиција и оријентација наше државе у новој подели глобалних карата.

ОПОМЕНА ПРЕМИЈЕРУ

У државном врху Србије постали су свесни да све спољне оптужбе да власт у Београду сузбија демократију, уводи цензуру и злоупотребљава институције, представљају притисак због позиције према Русији. Суштински, сви ти напади представљају више него јасно упозорење Вучићу, како би му се дало до знања шта га чека уколико не окрене леђа Путину.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер