Вечерње новости: Север КиМ - од поделе до региона

РЕШЕЊУ за север КиМ мора се приступити реално, а на званичницима Србије је да нађу простор који ће бити прихватљив за јавно мњење у Србији, изјавио је у суботу Иван Вејвода, потпредседник немачког Маршал фонда за САД. Он је подсетио да се у Србији о решењу за север Косова говори бар десет година и да је и убијени премијер Зоран Ђинђић имао неколико предлога, међу којима је била и подела.

У наставак дијалога са Приштином, Београд је ове године ушао инсистирајући на успостављању Аутономне заједнице српских општина на КиМ, коју би чиниле четири општине севера КиМ и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом. Ту је и предлог да се КиМ подели на неколико региона, од којих би један засебан представљала Заједница српских општина. Њене изворне надлежности требало би да се усагласе кроз дијалог, а платформа предвиђа да би Уставом АП КиМ морала да се гарантује могућност успостављања непосредне сарадње са органима Републике Србије, као и право на допунско финансирање из њеног буџета.

Ђинђићева идеја, на коју подсећа Вејвода, била је федерализација КиМ и о статусу Срба као конститутивног народа, а не националне мањине. Са косметском федерацијом Србија би имала асиметрични однос - са српским ентитетом дубље везе, а са албанским мало лабавије.

Симпатија према подели као рационалном решењу било је у Србији и пре и после Ђинђића, иако то никада није била званична платформа. Шест земаља Контакт-групе (САД, Велика Британија, Русија, Француска, Немачка, Италија), међутим, 2005. године је на ову идеју спустило. Усред преговарачког процеса који је водила “тројка” 2007. године, као бомба одјекнуо је предлог европског посредника Волфганга Ишингера о такозваном “неутралном статусу”. Циљ предлога је био “нормализација односа” између Приштине и Београда, без речи о статусу. Видећи у овој идеји модел две Немачке, Влада Србије га је тада одбацила.

Специјални изасланик УН Марти Ахтисари понудио је план који Савет безбедности никада није усвојио, а који је предвиђао широку аутономију за српске општине уз пуну власт Приштине. Поред постојећих пет општина са српском већином, фински дипломата предлагао је формирање нових пет општинских јединица и проширење постојеће општине Ново Брдо. Северна Митровица би обухватала Доњи и Горњи Суви До. Институцује Србије би могле да финансирају српске општине и пружају техничку помоћ. Према том плану, Косово ће признати СПЦ и морати да поштује њену унутрашњу организацију. Под називом “Ахтисари плус” познат је план Карла Билта, шведског министра спољних послова, и Ерхарда Бусека, бившег координатора Пакта стабилности југоисточне Европе. Северу Косова Билт је наменио судбину источне Славоније - односно постепену реинтеграцију севера у независно Косово.

ПЛАН Беџета Пацолија, потпредседника косовске владе и лидера Алијансе за ново Косово, изнесен прошле године, предвиђа север као слободну економску зону, попут зоне Џебал Алија у Дубаију.

(Вечерње новости)