субота, 14. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерње новости: Признавање хомосексуалних бракова?
Хроника

Вечерње новости: Признавање хомосексуалних бракова?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 07. јул 2011.

Већа изједначеност брачне и ванбрачне заједнице, црквеног и општинског венчања, оснивање Алиментационог фонда, боља заштита деце од физичког кажњавања, непотпуно усвојење, легализација сурогат мајке... само су неки од предлога садржаних у новом Грађанском законику који је управо завршила радна група Владе Републике Србије. А како ”Новости” сазнају, размишља се и о признавању хомосексуалних бракова, и то тако што би брак убудуће био дефинисан као ”заједница два лица”, а не искључиво мушкарца и жене.

Уколико би овај документ прошао без икаквих измена, породични односи би били регулисани много детаљније него важећим Породичним законом. Међутим, и даље је неизвесно када би ступио на снагу, јер се јавна расправа о нацрту закона очекује најраније за осам месеци.

- Урадили смо две трећине посла. Део који се односи на наследно право завршавамо у септембру, а у новембру и онај који се тиче стварног права. Одмах потом биће одржана јавна расправа - објашњава Ратомир Слијепчевић, секретар Комисије за израду Грађанског законика.

Цео законик се, иначе, састоји из три целине, а у трећем делу који се дотиче породичних односа, исписано је чак 380 чланова. Већина је преписана из важећег Породичног закона, али има и значајних новина. А неке од њих би чак ”тражиле” и промену Устава. То би се догодило ако се усвоји предлог да убудуће брак буде ”исте тежине” без обзира на то да ли га је склопио свештеник или матичар.

- У законику има и неких радикалних ствари, али оне су резултат међународних конвенција - додаје Слијепчевић. - Свет већ прихвата таква решења, па ћемо и ми.

Нови Грађански законик прописује и увођење нове институције - Алиментационог фонда.

- Из њега би се плаћало издржавање детета све док ту обавезу не преузме тужени родитељ - образлажу у Комисији. - Ако дужник није платио алиментацију три месеца узастопно или пола године са прекидима, дете ће исплатити Фонд, али ће потом јурити дужнике и вратити новац, и то са десет одсто камате.

Посебна новина је и легализција сурогат мајке. У Србији би тако, први пут, били прописани јасни услови и правила по којима би мајка која жели а не може да рађа добила могућност да склопи уговор и да то уместо ње учини друга жена.

И ванбрачна заједница би могла бити готово сасвим изједначена у правима и обавезама са брачном, осим што у Комисији постоји дилема да ли да се уведе и њена обавезна регистрација.

Комисија се, међутим, једино није бавила - финансијама. Није урађена ни пројекција буџета ни студија изводљивости.

- Сам законик неће много коштати и не изискује велика издвајања, па нико и не поставља питање трошкова - каже секретар Комисије.

Србија је била међу првим европским земљама које су још у 19. веку имале свој грађански законик. Донет је 1844. године и био је на снази пуних сто година.

- Потом је, са свим законима Србије и предратне Југославије, изгубио правну снагу под дејством ”револуционарне свести” - подсећају у Комисији за израду Грађанског законика. - Од тог времена, па све до данас, Србија није извршила усклађивање у виду општег Грађанског законика, па у том погледу веома касни у односу на друге земље у оквиру европске породице права.

Комисија за израду Грађанског законика броји 14 чланова и сви су плаћени за свој ангажман. Чланове је изабрала Влада РС и одлуком у новембру 2006. године, коју је потписао Војислав Коштуница, састављена је листа на којој су сви чланови универзитетски професори права. У својој првој години рада су одржали мање од 20 седница, али су се у последње време ”провреднили”.

- На изради законика ради се готово свакодневно, али се састанци одржавају једном недељно - каже секретар Комисије Ратомир Слијепчевић.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер