Вечерње новости: Пензије и плате расту 4 одсто?

СВЕ пензије, али и плате за 360.000 запослених у просвети, здравству, војсци и полицији биће до краја године повећане за четири одсто, незванично сазнају "Новости" у Влади Србије. Услов за ово је да Међународни монетарни фонд, чија контролна мисија у августу стиже у Београд, одобри додатни трошак из буџета, мимо предвиђених мера штедње. Пораст пензија, како је раније најављено, односиће се на све пензионере, без обзира на то да ли су им примања лане била смањивана или не, као и на 19,4 одсто запослених у поменутим деловима јавног сектора, који нису имали претходни пад плата.

- Ако ММФ прихвати овај предлог, и повећање свих пензија и плата за 360.000 запослених буде на нивоу од четири одсто, то ће идуће године довести до додатних расхода у буџету од 30 милијарди динара - објашњава за "Новости" Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду. - То даље значи да ће наредне године бити врло тешко да се обори фискални дефицит и вероватно ће остати на нивоу од 3,5 одсто бруто домаћег производа.

Професор Арсић истиче да се као циљ често помиње дефицит од три одсто БДП. Међутим, како истиче, то није циљ европских земаља, већ је циљ дефицит до највише један одсто БДП.

- Висок дефицит од 3,5 одсто БДП значи да држава мора додатно да се задужује како би финансирала тај дефицит - наводи Арсић, додајући да ова рачуница показује да би догодине требало да обезбедимо још 1,5 милијарди евра управо за финансирање толиког мањка у буџету.

У вези са тим, важно је и, подсећа Арсић, смањити однос јавног дуга према БДП-у. Наш дефицит јесте упола мањи, али је, по његовом мишљењу и даље висок.

- Одржив дефицит за Србију је на оном нивоу који почиње да смањује удео јавног дуга у бруто домаћем производу, који је премашио ниво од 70 одсто - указује Арсић, додајући да је наш циљ оборити дефицит на један одсто БДП-а.

ВУЈОВИЋ: НИЈЕ СИМБОЛИЧНО

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је јуче да је сигуран да повећање плата и пензија неће бити симболично, али да мора бити дефинисан фискални простор у оквиру кога се могу делимично повећати примања, а да притом не буде угрожена путања трогодишњег програма.

РАСТ ПРИХОДА

Постоје мере које ће идуће године утицати на пораст прихода у буџету, указује професор Милојко Арсић.

- То је, на пример, наплата акцизе на струју, чија примена почиње у августу, али ће резултати кроз увећање прихода буџета бити видљиви идуће године - наводи Арсић. - Такође, наплата претплате за РТС утицаће на пад расхода, пошто се ТВ неће субвенционисати из буџета.

(Вечерње новости)