недеља, 18. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерње новости: Москва ће понудити Србији чланство у Евроазијској унији
Хроника

Вечерње новости: Москва ће понудити Србији чланство у Евроазијској унији

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. фебруар 2011.

Према најавама из Кремља, следеће године оснива се нови савез, Евроазијска унија, са седиштем у Санкт Петербургу. Идеја да Београд буде једна од четири престонице

СРБИЈА поред европске, изгледа да добија и евроазијску перспективу. Према најавама из Кремља, Русија већ следеће године жели да крене у стварање Евроазијске уније, политичког и економског савеза, који ће у почетку углавном чинити државе бившег Совјетског Савеза. Планира се, међутим, да се у њој до краја 2020. године нађу и друге европске земље, међу којима је и Србија.

Нови савез је наговестио и заменик премијера Путина Игор Сувалов изјавом да би Русија ускоро могла да укине рубљу и уведе заједничку новчану валуту са Казахстаном и Белорусијом. Три државе, које већ имају трговинску унију, планирају формирање јединственог тржишта до 2012. године, као првог потеза у стварању Евроазијске уније.

Идеја о новом политичком савезу потекла је од руског академика проф. др Игора Панарина, који се сматра оцем модерне руске дипломатије. Панарин је руском руководству представио иницијативу о стварању Евроазијске уније, која би, поред седишта у Санкт Петербургу, имала још три главна града - Алмати, Кијев и Београд.

По овом плану, у савез са Русијом прво би ушле Белорусија и Казахстан, а број чланица би се наредних година повећавао. О стварању овог савеза недавно је писао и британски „Тајмс“, који тврди да Кремљ за почетак жели формирање „велике четворке“ (Русија, Украјина, Белорусија и Казахстан), са следећим редоследом корака: царинска унија, јединствено тржиште, заједничка валута, политички и војнобезбедносни савез. Поједини аналитичари нови савез називају и „гасна унија“, с обзиром да би обухватио готово све земље са изворима и главним токовима за транспорт енергената.

Жеља да Београд буде четврта престоница Евроазијске уније не изгледа много реална, јер је апсолутни приоритет Србије улазак у Европску унију. То, међутим, не смета геостратезима из Москве.

- Србија је једини ослонац Русије на Балкану, због чега Запад и жели да што пре цео регион прикључи Европској унији и НАТО и да тако избаци Русе из игре. Ипак, бомбардовање наше земље и отимање Космета од Србије су створили сиву зону, што Русија жели да искористи. Управо је то наша шанса на међународном плану, јер тврдим да је Западу Србија потребнија него што је Србији потребно чланство у ЕУ - категоричан је Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова Југославије.

Јовановић истиче да Србија не би требало искључиво да бира између Запада, с једне, и Русије, с друге стране.

- Ако се определимо само за Русију, без сумње ћемо постати отворени непријатељ Запада, што нам није у интересу. Морамо некако да покушамо да се једном руком држимо за руску обалу, а другом за обалу Европе. То је тешко изводљиво, али није немогуће - сматра Јовановић.

Јовановић објашњава да је ширење НАТО главни разлог због којег Русија планира нову унију.
- Сличне иницијативе покреће и Кина, која жели савез са Тајландом и Вијетнамом. Једноставно, ушли смо у период вишеполарног система, са неколико центара моћи, који се такмиче. Веома је важно схватити и да се односи у свету мењају у кратком периоду, брже него икада у историји. Пре само десет или 15 година Америка је могла да наређује Кини и Русији. Сада је то незамисливо. Мале земље попут Србије сада имају веће шансе да се изборе за своја права - сматра Јовановић.

Игор Панарин као потенцијалне чланове види и друге европске државе, које су данас чланице ЕУ. Сматра да ће се због економске кризе садашњи облик Европске уније тешко одржати, као и да ће услед слабљења Америке утицај НАТО значајно ослабити.

Намеру да формира Евроазијску унију политички аналитичар Душан Јањић види као јасан показатељ да Русија никада није одустала од намере да поврати контролу на простору бившег Совјетског Савеза.

- Управо би преко Евроазијске уније Русија покушала да постане равноправан политички и војни ривал Европској унији и Америци, с једне, односно Кини, с друге стране - каже Јањић.

По мишљењу нашег саговорника, ако Русија одлучи да створи Евроазијску унију, суочиће се, у пракси, са великим проблемима.

- Пре свега, неће им бити лако да убеде државе као што су Казахстан или Украјина. Такође, да би створили јаку заједничку валуту, неопходно је стабилно тржиште, јаке институције, усклађени закони... Мислим да је све то у државама које се помињу као потенцијални чланови тешко спровести. И Европској унији требало је неколико деценија да заживи у правом облику - објашњава Јањић.

Иако се у пројекту Игора Панарина као потенцијални члан помиње и Србија, Јањић сматра да руски интерес за савез са Београдом није тако велики:

- Сетите се само Милошевићевог фамозног савеза са Русијом и Белорусијом, од кога није било ништа.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер