петак, 28. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерње новости: Београд није спреман да прихвати захтев за гашење ”паралелних институција” на КиМ
Хроника

Вечерње новости: Београд није спреман да прихвати захтев за гашење ”паралелних институција” на КиМ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. август 2011.

Београд није спреман да прихвати захтев за гашење ”паралелних институција” на КиМ. Држава неће повлачити потез који би угрозио Србе у Покрајини. Спремни за наставак дијалога

СРБИЈА неће прихватити услов који је у Београд донела Ангела Меркел - да се Приштини предају институције на северу Косова, које је немачка канцеларка означила као ”паралелне”.

За нашу државу тај захтев Берлина је неприхватљив, пошто би одлазак институција Србије са севера Косова могао да буде увод и у егзодус наших сународника из Покрајине.

Услов Меркелове за ”гашење паралелних институција” тако је постао кључна тачка разлаза Србије и Немачке. Тај нови дипломатски ”прст у око” засенио је поруку канцеларке да њена држава апсолутно подржава прикључење Србије Европској унији.

Званични Београд спреман је да настави дијалог с Приштином и да трага за компромисним решењима, па и у вези са севером Косова, али без прелажења црвених линија државне политике. Србија ће, такође, доследно истрајати и у свом путу ка ЕУ.

Амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић за ”Новости” каже да посета Меркелове има и позитивну и непријатну страну:

- Услов који је немачка канцеларка испоставила за север Косова апсолутно је неприхватљив за Србију и мораће да се отворе разговори на ту тему. Прихватање би значило да Србија диже руке од свог народа, заштите Срба и њихове безбедности. То би било противно суштинској политици државе. Срби на северу Покрајине не верују Приштини - рекао нам је Висковић.

Према његовом мишљењу, најпозитивније је то што је Меркелова недвосмислено подржала процес укључења Србије и целог западног Балкана у ЕУ:

- Због утицаја немачке јавности постојала је бојазан да се та земља заложи за паузу у проширењу после прикључења Хрватске. Очигледно је и да више неће бити никаквих попуста у испуњавању копенхашких и осталих критеријума ЕУ. Министар за КиМ Горан Богдановић изјавио је да Влада не може да прихвати укидање легитимних институција Србије на северу Косова, јер без њих више ни не би било Срба у јужној српској покрајини.

Слично мисли и Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ:

- То би била порука сународницима - ”пакујте кофере”! Потпуно је искључено да се предају Приштини српске институције, и то неће учинити ни ова, а убеђен сам, ни свака наредна влада. То нису никакве паралелне институције већ једине које постоје и којима Срби верују. Србија тежи Европи, али нам се не могу постављати немогући захтеви да кршимо Устав и газимо националне и државне интересе.

Наставак дијалога с Приштином Меркелова је, такође, апострофирала као услов. Борислав Стефановић, шеф српског преговарачког тима, каже нам да није промењен став Србије о косовској независности и ономе што Запад назива - паралелне институције:

- На северу постоје само српске институције. Што се тиче дијалога, све иде по плану око наредне рунде. Пуно тога пре свега зависи од могућности да се контролише Приштина од посезања за једностраним потезима, који би угрозили перспективу дијалога и довели под знак питања све о чему је постигнут договор. У оквиру Владе и државног врха сва ова питања ће у наредним данима бити разматрана.

Када је реч о захтеву Меркелове да се Еулексу омогући да ради на целом подручју Косова, Оливер Ивановић нам каже да та сарадња није спорна, као ни сарадња са било којом другом међународном организацијом:

- Проблем настаје само онда када те организације немају јасно дефинисан мандат и када се ставе у функцију Приштине.

Огњена Прибићевића, нашег некадашњег амбасадора у Берлину, нису изненадиле поруке, али јесте тон којим су изречена очекивања Немачке:

- Оваква оштрина и отвореност просто нису манир дипломатског речника. Такође је неуобичајено што су захтеви за нормализацију односа са Приштином и укидање паралелних структура на северу КиМ први пут доведени у везу са следећим кораком на нашем европском путу.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер