Вечерње новости: Банкстери не знају за границе

Сада се открива да су интереси светског банкарског система изнад свих важећих закона и правила. Банке штимају либор и еурибор, перу новац од дроге, не либе се ни да зарађују на тероризму.

БАНКСТЕРИ. У овој обновљеној анегдотичној банкарско-гангстерској кованици, која последњих дана изнова кружи медијским простором, најкраће су и можда најприближније описани апсурд и агонија савременог финансијског доба.

Реч је спонтано настала за време велике светске кризе тридесетих година прошлог века, а форму јој је касније, током педесетих, дао амерички економски теоретичар Мареј Ротбард. Теорија је, међутим, овога пута прерасла у праксу.

Давно заборављену језичку формулу, из библиотечке прашине извукли су огорчени корисници друштвених мрежа после две недавне велике афере, које су изнова изазвале гнев обичних грађана и само се надовезале на читав спектар спекулативних неправилности у функционисању данашњег банкарског система.

Јавност је, по ко зна који пут у последњих неколико година, само током прошле недеље, два пута остала у невереци када су на светло дана избили марифетлуци познатих светских банака, обе стицајем околности с британског острва, ХСБЦ и Берклиз.

Испоставило се тако да је Берклиз годинама учествовао у ”дотеривању” референтних каматних стопа либор, које директно утичу на свакодневицу милиона грађана кроз њихове кредитне рате, због чега је ова банка већ кажњена с 450 милиона долара. У игри је између 360 и 800 милијарди долара уговора и финансијских производа везаних за лондонски либор и европски еурибор!

То је, изгледа, међутим, само почетак. Истрага се сада занима за читав низ банака које би могле да буду умешане у ову прљаву работу, међу којима су и гиганти као што су Дојче банка, Ројал банк оф Сконтланд, Сосијете женерал, Креди агрикол, ”Сити груп”, ”ЏП Морган”. Под лупом је двадесетак великих финансијских група, а истраге се воде по целом свету.

Кап је протекле недеље прелила чашу оптужбом да је банка ХСБЦ дуги низ година прала новац од трговине наркотицима и других врста криминалних радњи, пословала са сумњивим партнерима, диловала са проказаним режимима као што је сиријски. Преко мексичке филијале ове банке између 2007. и 2008. године је пребачено чак седам милијарди долара. Сумња се да је с Ираном остварено 16 милијарди долара тајних трансакција. Неке оптужбе ову банку, чак, преко замршених токова новца, посредно доводе и близу активности за које се сумња да је њима могао да се финансира тероризам.

Овога пута, више није реч о оптужбама за ризично, већ криминално пословање. Томе треба додати читав низ спекулантских потеза који прате банкарски свет последњих година, од хипотекарне кризе у Америци с преварантским методама привлачења лаковерних, што је био увод у рецесију и светску кризу неслућених размера.

На списку нечасних радњи су, између осталих, и улога ”Голдман Сакса” у грчкој кризи, па астрономске суме изгубљене у коцкању на берзи, као што је то случај у афери с француским трејдером Жеромом Кервијелом, тешкој пет милијарди евра, или можда и целих девет у спекулисању с фондом активе у ”ЏП Моргану”.

И док од обичних грађана траже строгу финансијску дисциплину и плене покућство у случају првих неплаћених рата, неке банке, за то време, мешетаре преко филијала у земљама пореског раја и урањају све дубље у сумњиве и недозвољене послове тешке хиљаде милијарди, као да читав банкарски систем сматра да је изван реда и закона.

Док свет и Европа грцају у дуговима, и док државе непрестано дотирају и извлаче неке банке из кризе, њихови руководиоци, акционари и трејдери не одустају од привилегија и деле астрономске дивиденде и бонусе, што само продубљује кризу.

Светски и европски лидери одавно истичу да коначно треба започети опсежну реформу и увести ред и контролу у токове финансија, али морализација финансијског и банкарског сектора, па самим тим и излазак из кризе, у великом обиму, засад, и даље остају у домену утопије.

ПОМОЋ САМО УЗ МАЊЕ ПЛАТЕ

Министри еврозоне утврдили су у петак телефонском конференцијом последње детаље око првих 30 милијарди помоћи шпанским банкама, у атмосфери демонстрација више стотина хиљада људи на улицама шпанских градова. Ова помоћ би, према садашњим плановима, могла да иде све до 100 милијарди. ЕУ је за то поставила чак 32 стриктна услова, међу којима је и смањење плата руководилаца банака.

Горан Чворовић

(Вечерње новости)