уторак, 19. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Већа издвајања из буџета: Две једнократне помоћи за најстарије, од јануара пензије "скачу" за 5,5 одсто; Минималац већи за 3.000 динара, расту зараде у јавном сектору
Хроника

Већа издвајања из буџета: Две једнократне помоћи за најстарије, од јануара пензије "скачу" за 5,5 одсто; Минималац већи за 3.000 динара, расту зараде у јавном сектору

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. октобар 2019.

Већа примања ускоро ће добити укупно 1,7 милиона пензионера, 599.000 запослених у јавном сектору и 118.000 радника у јавним предузећима. Пензионери ће добити и једнократну помоћ, а запослени у приватном сектору који примају минималац треба да рачунају на повишицу од 3.000 динара.

Приватни сектор од јануара 2020. године може рачунати и на пореске олакшице. Што се тиче плата код приватника (већих од минималца) оне ће зависити од воље послодаваца. Економисти, додуше, тврде да би већа примања која исплаћује држава могла погурати потрошњу, а самим тим и зараде у приватном сектору које данас износе око 38.000 динара у просеку.

Радост за пензионере

Између 1. и 3. новембра сви пензионери добиће од државе једнократну новчану помоћ од по 5.000 динара. Другу повишицу, укупно 1,7 милиона пензионера може очекивати захваљујући повећању пензија које ће ступити на снагу 1. јануара 2020. године. Пензије ће расти по такозваном швајцарском моделу, што би према тренутним економским параметрима могло да износи око 5,5 одсто.

Раст од 5,5 одсто за пензионера са пензијом од 15.000 динара значио повећање од 825 динара

"Швајцарски модел" практично би значио да ће пензије расти по моделу који подразумева усклађивање са 50 одсто инфлације и 50 одсто раста просечне зараде.

Практично раст од 5,5 одсто за пензионера са пензијом од 15.000 динара сада би значио повећање од 825 динара. Пензионери с пензијом од 25.000 динара месечно, добили би повишицу од 1.375 динара. Они чија је пензија 50.000 динара имали би повећање од 2.750 динара, док би најстарији грађани са пензијама од 70.000 динара сада у новчанику могли да очекују 3.850 динара више.

Просек данас 26.300 динара

Швајцарска формула за усклађивање пензија, иначе, у Србији није новост. Уживала је широку друштвену подршку све до 2006. године када је укинута због инсистирања Светске банке.

Прошле године, Влада је пензије повећала у распону од пет до 22,5 одсто. Просечна пензија данас је око 26.300 динара.

Минималац расте за 3.000 динара

Минимална зарада од наредне године биће повећана са 155,3 на 172,5 динара по сату. То је повећање од 11,1 одсто у односу на овогодишњи минималац.

Око 350.000 радника који су у овој години радили за минималац од око 27.000 динара од наредне године практично ће у новчанику имати 3.000 динара више. Ово повећање се односи и на запослене у јавном сектору којхи спримали минималну зараду али и на раднике којима је приватник исплаћивао минималац.

Минималац је у 2012. ггодини износио 17.700 динара, у 2014. години 21.160 динара, у 2017. години 22.880 динара, а у овој години 27.300 динара.

Пет одсто повишице у јавним и државним предузећима

Више од 118.000 људи који раде у јавним и државним предузећима добиће повећање плата од пет одсто од 2020. године. Прво повећање односиће се на јануарску зараду.

Просечне зараде у појединим јавним предузећима веће су и дупло од просечне зараде у земљи. Највећи број јавних предузећа може се похвалити зарадом већом од 70.000 динара. Тек неколицина њих има зараду испод републичког просека који износи око 55.000 динара.

С друге стране, зараде у многим државним комуналним предузећима значајно су мање од плата у јавним предузећима и крећу се у просеку нешто изнад 50.000 динара.

Јавни сектор најбоље прошао

Новембарске плате у јавном сектору биће у просеку веће од осам до 15 одсто, а веће зараде добиће укупно 599.000 запослених који плату примају из буџета.

Највећи раст плата добиће медицинске сестре и техничари - 15 одсто

Највећи раст плата добиће медицинске сестре и техничари - 15 одсто, а затим доктори чија ће новембарска зарада бити увећана за 10 одсто. За десет одсто биће веће плате и у науци и култури, док ће повишицу од девет процената добити запослени у просвети, судовима, тужилаштвима, али и у установама социјалне заштите, као и припадници безбедносних служби. Запослени у државној управи имаће повећање од осам одсто.

Просечна плата у јавном сектору, према званичним подацима Министарства финансија из децембра 2018. године, износила је 56.431 динара. Просечна зарада у администрацији (на свим нивоима) истовремено је била 59.246 динара, у образовању и култури 53.163 динара, а у здравству и социјалној заштити 50.509. динара. Од јануара 2019. зарада у јавном сектору просечно је увећана за седам до 12 одсто, односно за 4.000 до око 6.700 динара.

Утицај на приватни сектор

Повећање зарада које се исплаћују из буџета утицаће позитивно на комплетну привреду, а самим тим и на приватни сектор, оцењују економисти.

"Свакако ће првих месеци доћи до веће тражње што ће побољшати положај привредним делатницима који се баве производима и услужним делатностима. Међутим, на дужи рок нисам сигуран у позитивне ефекте пошто већа потрошња подразумева мање штедње односно мање домаћих инвестиција и наставак доминације страних инвестиција у Србији", оценио је економски аналитичар Лјубомир Маџар.

Љубодраг Савић: Може се очекивати пораст тражње у храни и гардероби

Професор на Економском факултету Љубодраг Савић каже да ће се на тржишту појавити нова тражња.

"Нажалост, та тражња ће се огледати пре свега у храни и гардероби, евентуално одласку на летовање. С тим што не треба заборавити да ће многе породице гледати да повишицу искористе како би вратили дугове. Дакле, то онда није тражња него затварање финансијске конструкције. Али генерално, повећање плата имаће утицаја на тржиште", сматра Савић.

Приватни сектор од наредне године директно ће међутим осетити олакшице кроз повећање неопорезивог дела зараде са 15.300 на 16.300 динара, као и смањење доприноса за ПИО фонд на терет послодаваца за 0,5 одсто. То ће привреду растеретити за 111 милиона евра.

(Блиц) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер