понедељак, 08. август 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вашингтон Пост: Русија годинама води тајни рат да уништи украјинску муницију
Хроника

Вашингтон Пост: Русија годинама води тајни рат да уништи украјинску муницију

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 26. јун 2022.

 Како за амерички лист Вашингтон Пост тврде званичници украјинске владе и војни аналитичари, један од главних разлога зашто Украјини понестаје муниције за већи део своје артиљерије је тајна руска кампања застрашивања и саботаже током задњих осам година у припреми за рат, која је укључивала и дизање у ваздух складишта широм источне Европе у којима се налазила муниција потребна Украјини, а зашта званичници тих земаља сумњиче Москву.

Како даље наводи овај лист, борбе на истоку и југу Украјине се у овом тренутку своде скоро искључиво на скоро константно гранатирање једне и друге стране, а мањак граната с којим се Украјина суочава је појачао већ и онако велику неједнакост на ратишту у корист руске војске која има више наоружања. Руси испаљују више од 60.000 граната дневно што је 10 пута више од онога што испале Украјинци, каже заменик министра одбране Украјине Хана Маљар за Вашингтон Пост.

Већина украјинског оружја је из ере Совјетског Савеза, што значи да се ослањају на исту муницију од 122 мм и 152 мм коју и Руси користе. Али сем Русије постоји врло мало места где Украјинци могу да се снабдеју овом муницијом, а то је великим делом и зато што је Русија провела године циљајући украјинска и друга источноевропска складишта где се налазила оваква муниција као и добављаче те муниције пре него што је покренула своју велику инвазију на Украјину крајем фебруара. Русија је такође предузела и друге мере да дође до ове муниције или на неки други начин спречи продају те муниције Украјини.

"Чак и ако сви дају своју муницију овог типа Украјини то и даље неће бити довољно," каже Маљар и додаје да Украјина троши више граната од 152 мм него што се произведе у целом свету за један дан.

Хаубице које користи НАТО и Америка испаљују гранате од 105 мм и 155 мм. Западне земље снабдевају Украјину са доста таквих граната, али само ограничен број оружаних система које Украјина има може да их користи. Упркос америчком и европском обећању да ће послати још нове артиљерије, Украјина је и даље нема довољно да у потпуности замени своју стару опрему из совјетске ере са оружјем по НАТО стандардима.

Истовремено се одвија тајни рат око преосталих граната од 152 мм које су још доступне на светском тржишту. Један Американац који помаже око уговарања продаје и пребацивања оружја Украјини каже да се недавно обратио једној источноевропској земљи да преговара са њима око продаје ове муниције. Званичници те земље рекли су му да не могу да улазе у посао јер су их Руси већ упозорили да ће их, како тврди овај извор, “убити ако било шта продају Украјинцима.”

Овај трговац оружјем је пристао на интервју само ако му се не открије идентитет.

Земље које још увек имају залихе муниције од 152 мм су углавном бивше совјетске републике, од којих многе оклевају да је продају Украјини јер одржавају блиске везе са Русијом. Неке афричке и блискоисточне земље, које су раније добијале оружје и муницију од Русије такође имају залихе ових граната. Неколико земаља Варшавског пакта имају капацитет да производе такве гранате, али не у количини и брзином која је потребна Украјини на ратишту.

Поменути трговац оружјем даље наводи за овај лист да је морао да организује превоз оружја за Украјину кроз наизглед треће земље неповезане са ратом да се не би видело одакле потиче. Дешавало се и да Украјина закључи уговор о куповини, али онда купац који ради за Русију ођедном агресивно улети у посао у последњем часу, понуди више и све купи, додаје он.

Америка и Британија су такође покушале да помогну Украјини да преко њих дође до опреме из совјетске ере, кажу за овај лист званичници, да би смањиле страхове мањих земаља које се плаше одмазде Русије, ако продају оружје Украјини директно.

Маљар каже да "Руси напорно раде на томе да се постарају да не можемо да обезбедимо уговоре о продаји, а и ако их обезбедимо, да нас спрече да та муниција и стигне до нас.”

Русија је дуго била свесна да би у развученом рату исцрпљивања против Украјине Кијев ризиковао да остане без муниције, кажу војни аналитичари. Украјина такође зна да јој је то слабост, али ситуација није постала тако тешка док руске трупе и тенкови нису прешли преко њене северне, источне и јужне границе 24. фебруара ове године. Први ваздушни напади рано тог јутра такође су циљали украјинска складишта муниције.

"Постојале су неке бриге, и стално се дебатовало око тога да морамо да производимо своју муницију сами,” каже Андриј Загородњук, бивши министар одбране Украјине.

“Али чак и да је украјинска власт почела да производи муницију, те фабрике би Руси уништили првог дана рата,” додао је он.

Како чешке власти тврде, 2014. године, када је Русија први пут напала Украјину и потпалила сепаратистички рат на истоку земље, чланови елитне јединице руске војнообавештајне службе "29155" саботирали су складишта муниције у Чешкој, додаје овај лист.

Наредне године, према наводима британске истраживачке организације "Беллингцат", припадници исте те руске јединице су употребили нервни гас да отрују бугарског директора фирме за продају оружја, који је за амерички лист Њујорк Тајмс био рекао да складишти муницију у Чешкој и продаје оружје Украјини

Руски саботери су такође осумњичени да су изазвали четири експлозије у бугарским складиштима муниције од 2011. до 2020. према наводима бугарских тужилаца, који су рекли да је Москва желела да поремети снабдевање Украјине и Грузије оружјем.

Како за Вашингтон Пост тврди Мајкл Кофман, руски војни аналитичар који ради за америчку аналитичку организацију ЦНА у Вирџинији, делује да је руска војнообавештајна агенција "ГРУ" (Главное Разведивателное Управление) водила кампању широм Европе да покуша да угуши снабдевање Украјине муницијом. “То су по свој прилици радили с планом за будуће догађаје.”сматра он.

Украјински званичници сумњају да су руски сепаратисти и саботери проширили своје операције унутар Украјине задњих година, што је довело до серије експлозија у складиштима муниције.

Експлозије из 2017. године у два велика украјинска складишта у којима се налазила укупно 221 метричка тона муниције нанели су огроман ударац украјинским снагама, јер су остале без драгоцених залиха које је скупо и тешко заменити.

Секретар украјинског Већа националне безбедности и одбране у то време, Олександер Турчинов, рекао је да су ове две експлозије из марта и септембра 2017. уништиле “огромну количину муниције” и представљају највећи ударац за украјинску способност одбране од почетка сукоба с Русијом.

Експлозија наредне године у складишту од 682.000 квадратних метара у региону Чернихива у којем се налазило још 88.000 метричких тона муниције био је још један ударац за украјински арсенал.

“Конвенционални ратови се временом сведу на то ко има довољно опреме, муниције и људства,” каже Кофман. “Зато су сукоби са силама попут Русије опасни јер чак и ако руска војска лоше води рат у почетку, а често је тако у њиховом случају, Русија је земља са великим ресурсима.”

Руска војска се дуго, још од совјетског периода, фокурисала на артиљерију и одржавала је значајне резерве артиљеријских граната као и капацитет производње истих. Није јасно колико је тачно своје муниције русија потрошила досад у рату.

Америка је пак обећала Украјини 126 хаубица и снабдела је са 260.000 комада одговарајуће артиљеријске муниције од 155 мм од почетка рада администрације америчког председника Џоа Бајдена, што је према тврдњама украјинских званичника еквивалент количини муниције коју Русија потроши за око пет дана.

Америчка војска се током задње две деценије фокусирала на противгерилско ратовање у Ираку и Авганистану и није се више ослањала на артиљеријско ратовање.

Зато је америчка војска стигла на насловне стране новина 2018. године када је ођедном тражила да купи скоро 148.297 комада муниције за хаубице које користе муницију од 155 мм у оквиру свог годишњег буџета, много више него 16.573 комада претходне фискалне године, јер је почела поново да се фокусира на конвенционално ратовање због тензија са Русијом.

“То нас је све подсетило на огромну количину муниције која би била потребна за дугу интензивну борбу,” каже Бен Хоџис, бивши главнокомандујући генерал америчке војске у Европи.

Хоџис је изразио оптимизам што је више америчких и европских артиљеријских система обећаних Украјини почело да им и стиже заједно са муницијом потребном да се користе и то би требало да покаже резултат на ратишту у наредне три до четири недеље.

“Ту смо где смо, али остајем оптимистичан да ће се ситуација преокренути због овога у наредних неколико недеља,” каже Хоџис.

Хоџис жали што Украјинци нису добили још оружја по НАТО стандардима у годинама пре рата. Он каже да се сматрало великим кораком када је 2015. године администрација тадашњег америчког председника Обаме снабдела украјинску војску са АН/ТПQ-36 противартиљеријским радарима, али додаје да су чак и тада постојала ограничења у тој помоћи.

“Идеја да им се дају тенкови и артиљерија није долазила у обзир,” каже Хоџис, “јер је постојао неки претеран страх да би некако то што им помажемо могло да испровоцира Русе.” закључује он за Вашингтон Пост.

(Н1)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер