Вашингтон пост: Лекције из распада Југославије за ЕУ

ВАШИНГТОН/ПРАГ - Криза са којом се уједињена Европа данас суочава није само економске природе и уколико је буде „преживела” њена будућност изгледа све више аскетски, свађалачки и изнад свега мање демократски, оцењује лист „Вашингтон пост”.

Лист је тренутну кризу у Европској унији довео у аналогију са распадом бивше Југославије, уз подсећање да је њен „пад био попраћен обновом етничких сукоба крвавијих од борби у Другом светском рату”.

„Није прича о 'братству и јединству' код куће и 'несврстаности' у иностранству одржала Југославију, већ челична рука њеног вође Јосипа Броза Тита којег су, након смрти 1980, наследиле неуспешне бирократе”, преноси радио Слободна Европа писање америчког листа.

„Вашингтон пост” наводи да је као и ЕУ, и Југославија константно покушавала да исправи дубоко укорењена ривалства бирократским путем, како између Албанаца и Срба, тако и између Срба и Хрвата.

„Промене вођства, дуплирање институција и измене устава никад нису успеле да зауставе поменута ривалства, иако су скоро сви народи Југославије говорили истим језиком”, подсећа лист.

Лист даље наводи да криза с којом се данас суочава Европа није у потпуности без преседана и да се поставља питање како може да избегне судбину Југославије.

„Европски политичари се баве краткорочним настојањима да прикрију неред. Међутим, они покушавају да се боре против тектонских сила које су се уротиле против Европе, не узимајући у обзир да су сличне силе разориле Римско царство и Југославију”, оцењује „Вашингтон пост”.

Лист наводи да постоје два начина да се изађе из тренутне ситуације - један је распад, а други је још снажнија конфедерација.

„Иако је мало вероватно да ће распад бити крвав као распад Југославије, пропаст ЕУ, чак и постепена, би осиромашила континент и оставила отровни талог националистичке мржње”, наводи лист.

„Вашингтон пост” указује да би други рецепт за спас ЕУ, коју је назвао „релативно лабавом конфедерацијом”, значило стварање још снажније конфедерације.

„То би у пракси значило предати Бриселу још већи део свог националног суверенитета, што по први пут укључује губитак контроле изабраних државних парламената над основним финансијским одлукама”, наводи амерички лист.

(Танјуг)