четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Вашингтон дипломат": Најболнија препрека Србији за чланство у ЕУ биће признавање Косова
Хроника

"Вашингтон дипломат": Најболнија препрека Србији за чланство у ЕУ биће признавање Косова

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 12. фебруар 2016.

 Двадесет година након Дејтона којим је на крвљу умрљани Балкан донет мир некада изолована Србија сада прави озбиљне кораке ка ЕУ, пише „Вашингтон дипломат“.

То се догађа док се чак у исто време суочава са најтежом избегличком кризом у Европи од Другог светског рата.

"Неки би однос Београда и Брисела назвали љубављу која се развија, али нема сумње да је ЕУ све ближа идеји да у свој клуб дочека земљу чији су лидери недавно били оптуживани за најтеже злочине у Европи од Холокауста", наводи се у тексту. 

Крајем 2015. године Србија је отворила прва проглаваља о преговорима са ЕУ, а српски амбасадор у САД Ђерђ Матковић наводи да су "то најбоље вести које смо имали годинама". 

"Постали смо кандидат у јануару 2014. године, а мислимо да бисмо за четири или пет година могли успешно да закључимо сва поглавља", истиче он. 

"Вашингтон дипломат" наводи да је порука премијера Вучића на конференцији у Бриселу била да "не морамо више да сањамо о ЕУ већ само да вредно радимо". 

"Србија препознаје свој циљ да буде пуноправна чланица ЕУ до 2020. године, али најболније препрека биће признавање Косова", пише лист и додаје да је Косово "бивша српска покрајина". 

Лист пише и да није јасно да ли се Поглавље 35 обавезује Србију не само на ’нормализацију’ односа са Косовом, већ и да временом призна независност Косова, што је корак који је учинило већ више од 100 земаља међу којима је и САД. 

Матковић каже да је пре 10 година нешто пре него што је Србија званично поднела захтев за чланством у ЕУ подршка европским интеграцијама била већа. 

"Опада јер делом и зато што ЕУ поставља Србији све више и више услова које ниједна друга земља није морала да испуни. То ме забрињава", каже он и наводи да је према последњим истраживањима 52 одсто Срба за интеграције, а да се 26 оштро противи. 

Међутим, Стивен Бленк из америчког Већа за спољну политику наводи да ту има много више од проблема Косова

"ЕУ не изгледа тако добро као пре десет година. У проблему је, народ то води. Такође бих истакао да постоје снаге унутар и изван Србије које се труде да ЕУ изгледа лоше, иако је и самој ЕУ то добро иде", каже он.

Иван Вејвода, потпредседник немачког Маршаловог фонда наводи да процес уласка Србије у ЕУ траје од демократских промена и пада Милошевића, а тај процес је доста напредовао од како је Србија добро реаговала на избегличку кризу. 

"Док се ЕУ суочава са више изазова око миграције, са Русијом и проблемима у еврозони, наставак процеса проширења је од велике важности. Величина јесте важна. Србија је највећа земља Западног Балкана. Иако је свих шест земаља у региону важно, ако највећа стигне до чланства, то ће значити додатну стабилност и безбедност, али и унапредити кредибилитет ЕУ као миротворца и инспирације за демократске реформе.

Вејвода је рекао да процес придружења траје од Милошевићевог пада пре 15 година и да том процесу сада помаже однос Београда према приливу очајних избеглица са Блиског истока. 

"Избегличка криза је изазвала читаву Европу, Србија је само један део те слагалице. Међутим, Србија је се показала веома добро и добила похвале са свих страна за дочек тих људи. Урадила је заиста и више него што се очекује и сарађивала са другим великим земљама Европе, нарочито Немачком, да буде део решења", истиче он. 

Матковић је сагласан са њим. 

"Гостољубива смо нација и дочекујемо све странце. Знамо да ти људи који беже из својих земаља то не раде због забаве. Присиљени су да оду, трудимо се да приступимо томе на најхуманији могући начин", каже српски амбасадор у САД. 

Према његовим речима, ЕУ мора да преузме одговорност и да се суочи са избегличком кризом јер у тренутку када избеглице пређу из Турске у Грчку улазе на њену територију. 

Подсећа да је прва земља ЕУ у коју избеглице уђу обавезна да реши њихов проблем. 

План немачке канцеларке Ангеле Меркел и осталих лидера ЕУ о привременом удомљавању 100.000 људи предвиђа да половина избеглица остане у Грчкој, а половина на Западном Балкану, махом у Србији, наводи Иван Вејвода. Додаје да је Србија преузела велику одговорност, као и да се то од једне земље која претендује да буде чланица ЕУ и очекује. 

Бланк верује да би Србија могла да се придружи европској породици до 2020. године, али истиче да до тада морати да "загризе метак" око Косова, где и даље живи велика, гласна заједница Срба. 

"Ако ће Србија постати чланица ЕУ, мислим да ће потпуно признавање државности бити услов. Скоро сам сигуран да ће то бити услов за чланство у НАТО. НАТО неће да прихвати државу са нерешеним питањима", истакао је Бланк. 

Ипак, како истиче "Вашингтон дипломат", етничност је и даље важна ствар у том делу света, била је и када се одвио Бој за Косово 1389. године. 

"Косово је колевка српске цивилизације, културе и државности. Средњевековна Србија је тамо успостављена, а наша прва престоница била је у Призрену. Тамо и даље постоји мржња, али њу проузрокују ирационална осећања. Иако не можемо да заборавимо прошлост, не смемо да поновимо злочине. Не морамо да будемо у љубави, али треба да подржимо једни друге у европском процесу. Мислим да је то најбоља гаранција за бољу будућност", оцењује Матковић. 

Према његовим речима, Србија има негативан имиџ у САД, који није заснован на истини. 

"Они који посете Србију су изненађени колико смо пријатељски настројени и отворени људи. Ја сам из генерације која је одрасла у Југославији и која је живела веома добро. Имали смо све привилегије једне поштоване државе, путовали смо у иностранство без икаквих ограничења. У Југославији је животни стандард био веома висок, имали смо 16 аеродрома, а данас је аутобус скупљи него што је авион био некада", додао је Матковић. 

Амерички месечник пише да српски амбасадор у канцеларији има макету Ербасовог авиона типа А320 са логоом Ер Србије, као и портрет Николе Тесле, кога лист назива српскоамеричким изумитељем рођеним у Хрватској. 

За Матковића се наводи да је каријеру у Министарству спољних послова започео 1981. године, а да му је прва станица била Отава (1986-90), да би од 1993. до 1998. био у Зимбабвеу, јединој чланици СБ УН која је гласала против санкција против Југославије. Затим је четири године провео у Будимпешти, да би 2007. стигао до Вашингтона као политички саветних у Амбасади Србије. Након тога је био задужен за "америчко одељење" у Министарству, саветовао је премијера о спољној политици, да би се вратио у Вашингтон на свој нови задатак - амбасадорско место. 

"Веома сам почаствован што сам амбасадор Србије у овом тренутку. Веома поштујем подршку коју САД дају Србији", додао је Матковић. 

Недељник истиче да су се односи Србије и Запада поправили после маја 2011. године, када је ухапшен Ратко Младић. 

"Србија је једина земља која је признала да је чинила ратне злочине, али морамо да будемо веома пажљиви у индивидуализацији тих злочина. Не можете да кажете да је цео народ одговоран. Они који су чинили злочине треба да буду на суду и да буду кажњени. Хрватска и БиХ никада нису признали злочине почињене у њихово име, нико из било које државе се никада није извинио Србији", нагласио је Матковић. 

Српски дипломата се потом осврнуо и на ситуацију са Косовом и Метохијом. 

"Наша позиција је да желимо нормализацију односа са Приштином, али то није формално нити пуно признавање независности. Имам неформалан однос са представницом Косова у Вашингтону Вљором Читаку, али нема званичног односа. Можемо да прихватимо да Косово добије међународни телефонски позивни број, али желимо да српски оператери буду присутни на Косову и да се позиви из Србије ка Косову не третирају као међудржавни. Циљ је да имамо добар пословни однос и више профита", истакао је Матковић. 

Лист истиче да је профит баш оно што је неопходно Србији јер је суочена са економским проблемима. Бланк истиче да су балканске земље, нарочито Србија, непропорционално претрпеле штету од кризе 2008. године, а да ни 20016. не изгледа боље. 

"Избегличка криза ће их јако погодити, јер је Балкан директно на 'линији ватре'. Прави проблем је то што Европа нема довољно брз раст или послове за ове људе. Европљани морају да одговоре не ставовима које смо виђали досад, већ либерализацијом радног права", каже Бланк. 

Како наводи лист, Србију је погодио и велики корупционашки скандал, у коме је полиција ухапсила 80 људи (акција Резач), међу којима је и бивши министар. Наводи се и да су због оптужби за прање новца и злоупотребу положаја приведени и двоје званичника МУП-а, неколико бивших и садашњих градоначелника.

Министар Небојша Стефановић је рекао да криминалне радње датирају од 2004. године и да се сумња да је буџет оштећен за 70 милона долара. 

"То показује одлучност Србије да реши проблем системске корупције, за разлику од Украјине, где се не баве тим важним питањем. Чињеница да Србија има обећање пуноправног чланства представља велики подстицај да се решавају друштвена питања која су производ комунизма и ратова. То иде руку под руку са структурним реформама. Не можеш бити озбиљна држава, ако не решиш корупцију", каже Вејвода. 

Лист истиче да ипак нису сви одушевљени српским прилазом ЕУ. Бланк наводи оштро противљење Москве било чему што "поправља односе Србије и Косова и могуће резултира обостраним признањем, а на крају и чланству у ЕУ за обе стране".

"Руси су одлучни да спрече интеграцију Србије и решавање питања која су проистекла из конфликата деведесетих година. Желе контролу над стратешким секторима балканске економије, не само у Србији, и желе да то користе за учвршћвање позиције. Такође, продају оружје Србији, а 2009. су желели да изграде војну базу у Нишу", наводи Бланк.

Матковић каже да Србија има изврсне односе са Москвом, иако је "не радује недавна агресија Кремља према Украјини". 

Након анектирања Крима, Србија је неколико пута саопштила да подржавамо територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим. Били смо против потеза Русије и анексије, али нисмо уводили санкције због тога што је Русија један од наших највећих економских партнера", каже Матковић. 

Пре свега ту мисли на зависност од гаса, али наводи и да се сада ради на диверсификацији. 

"Тренутно смо у преговорима са партнерима из ЕУ и САД око могућности за изградњу чворишта. Јужни ток је угашен и налазимо се у осетљивој ситуацији", навео је. 

Иако Кока-кола и Филип Морис и сличне мултинационалне компаније из САД послују у Србији, мање од десет одсто страних инвестиција стиже из САД. Главни партнери су Немачка, Италија и Аустрија. 

На питање да ли има негативних страна то што Србија "ставља све" на однос са Бриселом, Матковић је размислио на тренутак. 

"Морате у потпуности да ускладите спољну и безбедносну политику са ЕУ. Ако желите да будете чланица, онда морате тако и да се понашате. Понекад, имамо другачија виђења неких ствари, као када је у питању Русија. Такође, ако желите да будете у еврозони, немате независност, већ се ослањате на богатије земље, које ће одредити шта је најбоље за све. Некада мање земље трпе, али предности чланства умногоме превазилазе негативне ствари", каже Матковић. 

Сагласан је Бланк. 

"Нема другог избора. Шта је алтернатива? Бити ван ЕУ. О томе нема смисла ни разговарати", каже он.

Текст новинара Лерија Лакснера објављен је у часопису "The Washington Diplomat".

Часопис "The Washington Diplomat" излази једном месечно и поред он-лине издања има штампани тираж од 120.000 примерака.

Осим дипломатских представништава у Вашингтону, која су примарна циљна група, дистрибуира се на територији града Вашингтона и Њујорка, држава Мериленд и Вирџинија, у институцијама федералне владе, (Бела кућа, Конгрес, Стејт Депармент, Пентагон) и међународним организацијама (УН, СБ, ММФ, ИДБ, ИФЦ), као и приватним компанијама и универзитетима.

(LERI LAKSNER, VAŠINGTON DIPLOMAT-Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер