четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вашингтон: Амерички Сенат усвојио важан закон о борби против климатских промена. Закон предвиђа улагање од 370 милијарди долара у „ублажавање последица глобалног загревања“
Хроника

Вашингтон: Амерички Сенат усвојио важан закон о борби против климатских промена. Закон предвиђа улагање од 370 милијарди долара у „ублажавање последица глобалног загревања“

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 08. август 2022.

ВАШИНГТОН — Демократе у Сенату успеле су да превазиђу противљење јединствених републиканаца и усвоје важан закон о борби против климатских промена, смањењу трошкова здравствене заштите и подизању пореза корпорацијама које остварују високи профит.

Предлог, измењена, мање "скупа" верзија економског плана председника Џоа Бајдена, који је дуго био закочен у Конгресу, усвојен је са 51 према 50 гласова, а одлучујући глас дала је потпредседница Камала Харис, после вишечасовне дебате која је трајала током ноћи између суботе и недеље, и окончана је тек у недељу поподне.

Пошто је гласала, Харис је устала и аплаудирала демократама које су славиле усвајање закона. Многи републиканци, знајући да су изгубили, већ су изашли из сале.

Лидер сенатске мањине Чак Шумер је назвао закон "једним од дефинишућих законских предлога 21. века".

"Ова одлука Сената ући ће у историју", рекао је Шумер.

Закон предвиђа до сада највеће улагање у ублажавање последица глобалног загревања - 370 милијарди долара за подстицање веће употребе чисте енергије, мотивисање Американаца да купују електрична возила и смањење емисије штетних гасова за 40 процената до 2030.

Законом се такође, по први пут, америчкој влади дозвољава да преговара о цени одређених лекова са фармацеутским компанијама, како би се потенцијално смањили трошкови лекова за старије Американце, повећале бенефиције у здравственом осигурању за милионе људи, и увео минимални порез од 15 одсто за компаније које зарађују милијарде долара, а тренутно не плаћају никакав порез. Закон такође предвиђа запошљавање додатних 87.000 федералних пореских агената који би додатно анализирали пореске пријаве појединаца и корпорација како би се ухватили они који избегавају плаћање пореза, а хронични дефицит америчког буџета смањио за око 300 милијарди долара.

Републиканци у Сенату су се једногласно противили предложеном закону, али је он ипак стављен на гласање и усвојен са 51 гласом за и 50 против. Током вишечасовне дебате затим су предлагани бројни амандмани, који нису успевали да буду изгласани због предвидљивог односа 50:50, где ниједна странка није попустила и подржала предложене промене.

У недељу је објављено саопштење председника Бајдена:

"Желим да се захвалим лидеру (сенатске већине) Шумеру и сваком члану демократског кокуса у Сенату због подршке овом закону. Он је захтевао бројне компромисе. То је скоро увек потребно да би се обавиле важне ствари. Представнички дом требало би да што пре усвоји овај закон и драго ми је што ћу имати прилику да га потпишем".

Демократе су месецима учествовале у жучној дебати о закону који је првобитно требало да износи 2.000 милијарди долара, који је Бајден називао својим планом "Изградимо поново боље" (Буилд Бацк Беттер). Сада, када су амерички потрошачи забринути због највеће инфлације у протекле четири деценије - 9,1% на годишњем нивоу - демократе су измењену и скромнију верзију назвале "Закон о смањењу инфлације".

Међутим, нестраначка Конгресне канцеларија за буџет која је анализирала закон, саопштила је да ће његове одредбе имати "занемарљиви ефекат" на инфлацију до краја 2022, и мали ефекат следеће године.

Закон у целини је деловао осуђен на пропаст док Шумер, уз Бајденову сагласност, није недавно успео да постигне договор са двоје демократа, центристима - Џоом Менчином из Западне Вирџиније и Кирстен Синема из Аризоне - о одредбама које се односе на климу и порезе које су били спремни да прихвате.

На почетку расправе у суботу, пре него што су сенатори из обе странке понудили низ амандмана који на крају нису усвојени, Шумер је поручио:

"Овај историјски закон ће смањити инфлацију, смањити трошкове, допринети борби против климатских промена, и време је да ова нација крене напред".

Сада када је Сенат усвојио закон, очекује се да ће Представнички дом прекинути своју летњу паузу и усвојити га у петак, после чега ће бити послат у Белу кућу да га потпише Бајден.

Дебата поводом закона вођена је и у недељу у политичким ток-шоу емисијама.

Демократски сенатор Ричард Блументал из Конектиката, који је подржао закон, изјавио је у програму "Стање нације" на ЦНН-у да ће његово усвајање омогућити америчкој Пореској служби (ИРС) да запосли велики број нових радника који су јој потребни да би гонила појединце и фирме који избегавају плаћање пореза" и оне са "највећим примањима".

Такође је истакао да Американци убедљивом већином желе да мање плаћају лекове, што би се омогућило одредбом која предвиђа да се неки лекови преписују старијим грађанима на основу државног програма за здравствено осигурање "Медикер".

Међутим, републикански сенатор Линдзи Грејем из Јужне Каролине, који се противи закону, оштро је критиковао Блументалову оцену закона, наводећи да ће порески агенти сада "гонити возаче Убера и медицинске сестре". Истакао је да ће закон "све погоршати и да неће допринети смањењу инфлације".

(Глас Америке)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер