Валентин Инцко за Данас: Милорад Додик зна да нисам србомрзац; нешто се у мени сломило кад сам чуо да је убијен Оливер Ивановић, један Вили Брант се не рађа сваки дан

“Он је дете једне фине антифашистичке козарске породице. Био је миљеник међународне заједнице. Био је конструктиван и прагматичан. Касније је променио многа своја мишљења. Ми се нисмо званично срели већ неко време, али када се сретнемо, као што смо се срели у децембру у Бањалуци, на дан одржавања манифестације "Личност године" у организацији Независних новина, што је одлична годишња манифестација, ја бих рекао да је наш однос коректан. Истовремено, као високи представник, ја сам и даље веома забринут у вези са неким ставовима које он заговара и њиховим евентуалним дестабилизујућим последицама на ову земљу, каже у разговору за Данас Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ”, одговарајући на питање да ли, уопште, има контакте са председником Републике Српске Милорадом Додиком, који не крије да је у изузетно лошим односима са Инцком и изриче оштре критике на његов рачун.

Данас: Додик, али и Русија, оптужују вас за србофобију. Како коментаришете такве оптужбе?

- То је смешно. Додик зна, и сваки Србин православац зна да сам ја од 1986. ктитор Православног богословског факултета у Београду и добротвор српских православних цркава од Њујорка, где је на Ускрс 2017. изгорела српска православна црква, до Мостара, где је велелепна православна Саборна црква уништена током рата. Мислим да није коректна оцена назвати ме србофобом. Нема лоших народа. Ја сам то поновио и након пресуде Младићу. Ако погледате моје извештаје Савету безбедности УН, укључујући и последњи, видећете да се у њима једнако говори и о проблемима који долазе из Федерације као и онима из РС. Један пример је непровођење измена у кантонима које би гарантовале конститутивност српског народа у Федерацији БиХ. Ја сам такође протестовао и у писаној форми против уништавања ћириличних назива на путним ознакама у Федерацији. То су питања до којих је мени стало, дакле, да неки кантони у Федерацији морају учинити више. Такође, наглашавам проблеме са недовољном заступљеношћу Срба у Дому народа Федерације. Ипак, нажалост морам извештавати и о коментарима и потезима који долазе из РС, а којима се оспорава суверенитет земље, као што је заговарање отцепљења од стране неких политичара из РС, или одбацивање судских одлука. Мој мандат је да осигурам провођење мировног споразума, тако да ако неко каже да земља треба да се распадне, мислим да је логично да морам рећи шта мислим. Али то нема никакве везе са србофобијом.

Данас: Како оцењујете актуелну ситуацију у БиХ?

- Нажалост, политичке странке су, изгледа, већ у предизборном расположењу. То је прилично преурањено, с обзиром да су избори тек у октобру. У наредним месецима можемо очекивати доста политичког активизма и негативне реторике, што ће успорити темпо реформи и утицати на политичку климу. То БиХ себи не може приуштити и то њеним грађанима сигурно није потребно. Чак су и министри спољних послова држава чланица ЕУ изразили жаљење због чињенице да су реторика подела која се укоренила у прошлости и преурањена предизборна кампања успорили темпо реформи и утицали на политичку климу. Међутим, у БиХ јесте дошло до одређених помака, али за обичне грађане недовољно. Ова земља је предузела неке позитивне кораке у правцу имплементације Реформске агенде и тренутно се настоје завршити одговори на сва од укупно око 3300 питања из Упитника ЕУ. Усвојен је Закон о акцизама, у циљу изградње аутопутева, потписан је Споразум о транспорту и усвојена је Стратегија о руралном развоју. Друга ствар је осећај хитности који је јако битан. БиХ нема више времена за губљење, посебно са становишта младих људи, који одлазе у забрињавајућем броју.

Данас: Који су, према вашем мишљењу, највећи изазови за стабилност БиХ? Може ли се очувати "дејтонска БиХ"?

- Наравно да може. То питање постоји само у медијским спиновима и њега често пласирају неки политичари. Хитан приоритет и изазов јесте постићи споразум око изборне реформе, што ће олакшати неометано провођење изборног процеса и успешну имплементацију изборних резултата у октобру 2018. Ово није највеће питање, али јесте најхитније да би се омогућило провођење нормалних избора, или, другим речима, треба спречити "мостаризацију", односно стање у којем се у Мостару нису одржали избори од 2008. Осим тога, важно је наставити напоре у правцу евроатлантске интеграције, а резултати тих напора треба да се материјализују. Говорећи у ширим оквирима, БиХ треба социјалне, економске и друге реформе, у којима ће јачање владавине права бити срж свих напора. Ова земља треба да решава свакодневне проблеме грађана, од квалитета јавних услуга до функционисања и ефикасности здравственог система и борбе против корупције, што је једна шира пошаст у Југоисточној Европи. Грађани БиХ заслужују лидере који су вољни да се залажу за истински напредак и који гледају у будућност. Босни и Херцеговини и региону не треба стално окретање иза себе и гледање у турбулентну прошлост, што ову земљу држи у стању константне напетости.

Познајем господина Додика већ много година. Ја сам после рата био аустријски амбасадор у БиХ. Били смо на "ти".

Данас: Како оцењујете недавну прославу Дана РС и поруке које је том приликом јавности упутио Додик, укључујући оне о независности?

- Пре свега, дозволите да јасно кажем - Босна и Херцеговина је, од њеног једногласног пријема у пуно чланство Уједињених нација 22. маја 1992, међународно призната држава, чији су суверенитет и територијални интегритет загарантовани међународним правом и Дејтонским мировним споразумом. Према Мировном споразуму, ентитети немају право на отцепљење од Босне и Херцеговина и постоје искључиво по основу Устава БиХ. Све друго је само продавање магле - празна прича чији је циљ постизање краткорочних политичких поена. Нико унутар међународне заједнице, укључујући и мене, није против тога да РС има свој дан. На пример, 21. новембар, дан када је потписан Дејтонски споразум 1995, који се, уосталом, већ обиљежава у РС. Али то се мора организовати у складу са правним оквиром и без дискриминације. Уставни суд БиХ је проценио уставност обележавања 9. јануара као Дана РС и утврдио да је то неуставно. Владавина права је камен темељац демократије и то значи да су одлуке суда коначне и обавезујуће. Непоштивање владавине права ставља вас на погрешну страну здравог разума, као и на погрешну страну европских вредности. То човеку одузима право да се зове легалистом или да тврди да негује европске демократске вредности.

Данас: Како коментаришете изјаве Бакира Изетбеговића о Косову које су изазвале велику буру у Србији?

- Бакир Изетбеговић је говорио о далекој могућности у будућности. Међутим, он је рекао и он тачно зна да је без српског члана Председништва, Иванића, признање Косова апсолутно немогуће. Нема начина да до тога дође. С друге стране, будимо искрени, само неколико дана касније, председник Турске Ердоган, који је признао Косово, веома је топло дочекан у Београду. И то са севдалинком и песмом на турском језику. Мислим да су контроверзе које су уследиле након Изетбеговићевих изјава биле непотребне, будући да је однос Босне и Херцеговине са Косовом питање из области вањске политике, о којој одлучује Председништво. У том председништву, српски члан има могућност да покрене механизам заштите виталног ентитетског интереса у погледу одређених одлука и лако то може спречити. Дакле, дајте да се поштујемо, имајмо разумевања за ствари које су другима важне и кренимо на друге теме како бисмо донели више стабилности и просперитета целом региону.

Данас: Како гледате на односе Србије и БиХ, укључујући везе Београда и Бањалуке?

- Упркос понекад дисонантним тоновима, сигуран сам да ће БиХ и Србија у средњерочном и дугорочном периоду одржати добре односе као први суседи. Они требају једни друге политички и економски. Регионална сарадња и добросуседски односи су део процеса приступа у ЕУ и надам се да ће односи између ове две земље бити на највишем могућем нивоу. Србија је потписница Општег оквирног споразума за мир и прихватила је да у потпуности поштује суверену једнакоправност БиХ. Мени је драго да председник Вучић увек истиче како воли РС, али истовремено истиче и како поштује територијални интегритет и суверенитет БиХ.

Данас: Да ли сте у контакту са председником Србије Александром Вучићем?

- Ми се познајемо неколико година и у контакту смо СМС-ом. Један другом честитамо празнике. Али већ извесно време се нисмо видели. Срео сам се са премијерком Аном Брнабић на Бледу у септембру. Одржали смо веома добар и конструктиван састанак. Што се тиче председника Вучића, ја ћу покушати да се састанем с њим пре пролећа. Председник Тадић је био први председник Србије који је посетио Сребреницу, а Александар Вучић је то исто урадио 2015. Он је и поново дошао у овај трагични градић упркос пријашњој ружној "добродошлици" и финансијски помаже. Будући да је Србија потписница Дејтона, ми смо увек могли разговарати о питањима која се односе на регион или на имплементацију Мировног споразума. Ових дана сам се састао и са председницом Хрватске, Колиндом Грабар Китаровић. То вам је, знате, исто као и у некој породици, међусобне посете су увек корисне и пријатне. Пре неколико дана био сам на парастосу у Србији. Било је веома трагично, јер је умрла релативно млада, племенита особа. Али смо закључили да није добро виђати се само на тужним догађајима.

Данас: Како коментаришете убиство српског политичара Оливера Ивановића на Косову? Како ће тај трагични догађај утицати на наставак бриселских преговора Београда и Приштине?

- То је заиста претрагична вест! Не постоје адекватне речи! Нисам могао веровати, био сам шокиран. Нешто у мени се сломило. Један Вили Брант се не рађа сваки дан. Лично сам познавао господина Ивановића, не баш добро, али смо се сусретали, и искористио бих ову прилику да изразим најискреније саучешће његовој породици, супрузи, синовима и пријатељима. Надам се да се то неће негативно одразити на стабилност регије. Али искористимо ову прилику да се боримо за његов аманет. Јер љубав, дијалог, помирење и разумевање морају превладати над мржњом и поделом. Мржња производи мржњу и може бити превладана само пријатељством. Морамо стално радити за бољи свет. Сви. Ако ми не успемо, то ће бити још један огроман пораз за човечанство.

Данас: Из појединих дипломатских кругова се често може да би БиХ требало да се придружи НАТО. Шта Ви мислите о таквом сценарију?

- Устав БиХ - Анекс 4. Дејтонског мировног споразума јасно каже да је спољна политика искључива надлежност институција на државном нивоу БиХ. Питање чланства у НАТО, које је дио спољне политике БиХ, спада у искључиву надлежност државе БиХ. и никог другог. Што се тиче Акционог плана за чланство у НАТО, Председништво БиХ већ је одлучивало о том питању 2009. године. Одлуку су донели тадашњи чланови Председништва, укључујући српског члана Председништва, Небојшу Радмановића. У ствари, управо је господин Радмановић потписао формалну пријаву генералном секретару НАТО 2009, којом је упућен захтев да БиХ уђе у Акциони план за чланство у НАТО. Према томе, говоримо само о Акционом плану за чланство. Не о самом чланству. Одлуке Председништва БиХ остају на снази уколико не буду повучене или се на неки други начин измене, тако да је ситуација сасвим јасна.

Омогућити неометане изборе

Данас: Залажете се за измене Устава и Изборног закона БиХ. Шта би те измене донеле грађанима?

- Спровођење одлуке Уставног суда БиХ о Изборном закону је врхунски приоритет. То је питање владавине права, пре свега, али исто тако и питање које има велику политичку тежину и импликације за Босну и Херцеговину. Зато је од самог почетка став међународне заједнице, као и мој лични став о том питању сасвим јасан. Надлежни органи у БиХ треба да предузму потребне кораке да би се омогућило неометано одржавање општих избора 2018. а након њих и провођење изборних резултата. То је питање које се не може заобићи.

(Данас)