уторак, 26. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Валентин Инцко: Чланство БиХ у ЕУ после 2014.
Хроника

Валентин Инцко: Чланство БиХ у ЕУ после 2014.

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. новембар 2009.

БЕЧ – Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко верује у либерализацију визног режима за Босну у јулу идуће године, а чланство те земље у ЕУ види тек после 2014. године.

„Надамо се да ће либерализација визног режима уследити 1. јула наредне године. Разлика од шест месеци између укидања виза Србији, Црној Гори и Македонији и Босни била би још некако подношљива, али разлика од годину дана била би катастрофа за психологију људи”, оценио је он у интервјуу бечком дневнику Стандард.

„Ради се пре свега о бошњачком проблему. Не очекујем да ће босански Срби масовно да затраже српски пасош. Ако разлика буде дужа од годину дана, или више, онда би до тога могло доћи”, упозорио је аустријски дипломата.

Упитан да ли Канцеларија високог представника (ОХР) може у фебруару бити затворена Инцко је одговорио да се нада, јер је велики Европљанин.

„Међутим, искуство показује да је већ у више наврата покушавано. Већ три или четири претходника су говорили да су последњи високи представници"; указао је он.

Даље је негирао да су бутмирски преговори пропали, додајући да се тај процес наставља.

„Преговарачки тим ће почетком децембра одлучити како ће се наставити. Ја лично, И пошто познајем Босну, верујем да ће бити настављени и да морају бити настављени”, подвукао је Инцко истовремено оцењујући да то неће ићи лако. Аустријски дипломата се заложио за укидање прописа према којима само Бошњаци, босански Хрвати и Срби могу да се кандидују за државне функције, али не и остало становништво.

„У читавој Босни група људи из мешаних бракова представља двадесет одсто или више”, указао је он додајући да такве реформе могу проћи, али не и веће, иако су потребне.

Инцко се заложио за реформу која би предвидела ограничење за ентитетски вето.

„Срби наравно никада неће бити за то, иако према мом мишљењу не би ништа изгубили ако не би, код питања око НАТО или ЕУ, односно техничким питањима, употребили ентитетски вето. Ја сам за заштиту ентитета, али и против малверзације са ентитетским ветоом. Од последњих 200 нацрта закона 70 није могло да се спроведе због вета”, рекао је Инцко.

Када је реч о премијеру РС Милораду Додику и подршци из Београда, аустријски дипломата је нагласио да је председник Србије Борис Тадић увек имао коректне изјаве што се тиче територијалног интегритета Босне.

„Истовремено Србија снажно подржава премијера РС и саму РС. Специјални односи ентитета са суседним државама, међутим, јесу предвиђени Дејтонским споразумом”, објаснио је он додајући да је Додик велики таленат, како у позитивном, тако и негативном смислу.

Упитан да ли је било паметно што је председник Србије у РС отворио школу под именом „Србија”, Инцко је истакао да то не сматра посебно иновативним.

„Школа је боље могла да се зове ‘Иво Андрић’”, јер Андрић повезује Србију и Босну”, рекао је он.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер