петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Утисак недеље“: Грађани који су против копања литијума биће све бројнији; Петар Божовић: Тамо где се појавио Рио Тинто - ту трава више не ниче
Хроника

„Утисак недеље“: Грађани који су против копања литијума биће све бројнији; Петар Божовић: Тамо где се појавио Рио Тинто - ту трава више не ниче

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 12. септембар 2021.

Господо из власти, решавајте проблеме на време кроз инститиције, са добром вољом да се помогне грађанима и нећете имати еколошке протесте, поручио је вечерас у "Утиску недеље" декан Шумарског факултета Ратко Ристић, додајући да је једино право решење које доноси корист за народ, одлазак Рио Тинта из Србије.

У првој емисији нове сезоне „Утиска недеље“ гости Оље Бећковић, поред професора Ратка Ристића, били су и глумац Петар Божовић и Марија Алимпић, представница Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“, а тема о којој су расправљали била је еколошка ситуација у Србији, са освртом на „еколошки устанак“ који је јуче одржан у Београду.

Упитан да ли очекује да ће сада ситуација бити другачија након овог протеста, Ристић сматра да ће што се тиче народа у долини Јадра, он бити спремнији, бројнији и одлучнији у наредним активностима.

„Тај крај има фантастичне потенцијале за пољопривреду. Може годишње да да 100 милиона евра. То би дало материјални инпут читавом крају Јадра и Рађевине“, указао је он.

Према његовом мишљењу, наша политичка елита губи могућност да види обичног човека са његовим потребама и то ствара бахатост од стране власти, која не види будућност у овој земљи кад се тако односи према ресурсима.

„Министарка Зорана Михајловић је нас прогласила за незналице, а то су и академици из САНУ, колеге са факултета, инжењери. Тврди да се не може говорити о загађењу јер студија о утицају на животну средину у том подручју није завршена, а потпуно је јасно да пројекат који је конципиран на такав начин, а све то финансира Рио Тинто, где имате депонију арсена, ризик од загађења површинских вода, ако имате студију Биолошког факултаеа која каже да ће бити уништен биодиверзитет, одакле она црпи уверење да ће тај пројекат бити нешто што неће угрозити животну средину“, каже Ристић.

То је, како наводи, засењивање простоте.

„Ако загадите воде, уништите шуме, то је слика апокалипсе, шта ће вам Студија процене утицаја на животну средину. Читава наша територија би била загађена када би почело ископавање“, упозорио је он.

Марија Алимпић је подсетила на последице по животну средину које је Рио Тинто оставио на Мадагаскару.

„Колико је добро Рио Тинто пречистио воду, говори да је у јужном Мадагаскару на помолу хуманитарна катастрофа. Бројне велике светске реке су загађене. Нас Рио Тинто и њихова саопштења уопште не интересују. Имамо сасвим довољно података и изјава академика да знамо да ми њихов долазак не желимо“, истакла је Алимпић.

Она је нагласила да су сви свесни колико је пројекат Рио Тинта катастрофалан, не само за Јадар, него и за Рађевину.

Алимпић је апеловала да се људи сете да постоји и та Рађевина, где се спремају да посеку 200 хектара здраве шуме.

„Није нама највећи проблем Рио Тинто, наш највећи проблем је сад Влада, као и локалне самоуправе“, упозорила је она, додајући да „ми овај проблем можемо решити на релацији Крупањ – Лозница, не у Београду, ово мора да почне да се решава на локалу“.

Говорећи о еколошком устанку и захтевима који су са њега послати, Алимпић је рекла да на њега није позвана.

„То је један од проблема када имате једног краља или еколошког месију а не зна, на жалост, довољно тему која је сада веома популарна“, рекла је она и додала да би захтев њеног Удружења био трајно укидање пројекта Јадар, забрана свих геолошких истраживања у земљи и забрана експлоатације литијума било где.

На то је реаговао Ристић који је навео да је Ћута пометут у контексту који, према њему, није примерен.

„Ћута је херој заштите животне средине у Србији и региону, најупорнији активиста, он је екстремни противник било какве идеје о копању јадарита у долини Рађевине и нема смисла да се стави у контекст да он преговара са неким о нечему“, рекао је Ристић, додајући да није Ћута „једини месија који треба о свему да брине, сви на локалу треба да се потруде да заштите своје“.

Одговарајући на оптужбе да је еколошки устанак приватизован од стране Ћуте и да је то била његова предизборна кампања, Ристић сматра да „Ћута нема амбицију да буде месија екологије у Србији“ и да је јучерашњи протест трајао три сата и да вероватно физички нису могли сви да присуствују.

„Свако може да направи скуп, али питање је зашто то људи не раде. Када постоје реални проблеми који иритирају јавност и окупљају народ, људи незадовољни излазе, а ако држава то не решава није искључено да ће се јавити неке политичке странке који ће капитализовати те теме. Све партије су ме звале од власти и опозције да будем нешто, али то мене не интересује. Оно што је Ћута урадио јуче није било ради његове промоције, то њему није пало на памет, ако је другачије онда сам ја наиван човек“, истакао је Ристић.

Глумац Петар Божовић је истакао да истина мора да изађе на видело, да мора да се пробуди савест овог ућуталог народа, да живи у својој земљи и да одлучује о њој.

„Политизација овога не би смела да се деси, занимају ме ови који доносе одлуке. Не морамо стално да говоримо о Рио Тинту“, рекао је он, наводећи пример Златибора, те „Будве на планини“ на којој се све више недозвољено секу борови како би се направиле зграде, називајући то „масакром и геноцидом“ о чему се у медијима не пише.

Према његовом мишљењу, еколошки устанак је буђење свести код заћуталог народа и буђења савести код оних који одлучују о тим стварима без икакве милитантности, претње за власт.

„Ми се боримо за нешто истински и што се тиче нас и наших потомака и наше деце. Деца се не бране само на предизборним билбордима него тамо где још постоје птице, дабар из Засавице, из Рађевине и Дрине“, рекао је он.

Према његовим речима, тамо где се појавио Рио Тинто – тамо трава више не ниче.

„Ова борба за чистоту је само део борбе против загађеног духа и зато овакво спонтано инсистирање одмах изазива подозривост као да нисмо исти народ“, указао је он.

Александар Јовановић Ћута и Марија Алимпић у клинчу усред емисије: Ко је позван, а ко није на протест

Александар Јовановић Ћута, активиста покрета "Одбранимо реке Старе планине" укључио се вечерас у емисију "Утисак недеље" како би демантовао тврдње Марије Алимпић из Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину" да није била позвана на "Еколошки устанак" који је јуче одржан у Београду.

Ћута тврди да су „на еколошки протест и прошли и овај у суботу позване све еколошке организације“.

Онда се осврнуо и на изјаву Дејана Јовановића, активисте Групе грађана „Битка за Кошутњак“ који је током гласања за један од предлога у „Утиску недеље“ рекао да није тачно да је Ћута свуда био, односно да су га позивали на њихове протесте, али да он ниједном није дошао.

„Још једна неистина је да нисам био на протесту у одбрани Кошутњака. Држао сам више говора тамо, био сам више пута од почетка када смо почели да се скупљамо. Људи, дајте да престанемо да се натапамо мржњом. Нека размисли свако добро о томе шта ради, ја ћу наставити да окупљам људе. Коме се не свиђа, може да направи свој протест, може да направи свој модел, никакав проблем. Од мене нећете чути ниједну ружну реч о било коме ко се бави активизмом, ко је спреман да протерамо ово зло које нас је окупирало“, рекао је Ћута у телефонском укључењу у емисију.

Затим је уследила полемика између Ћуте и Марије Алимпић која је и даље тврдила да нису добили никакав позив на „Еколошки устанак“.

„Није тачно да смо добили било какав мејл, позив, линк за зоом састанке, било какво убацивање у вајбер групе и остало што постоји, не само ми, него нису учествовали ни Битка за Кошутњак, што је потврдио и Дејан Јовановић у програму“, нагласила је она.

Ћута је и даље тврдио да су мејлови послати за све састанке и за све протесте, да може да дође ту у студио, „да много тога рашчисте и да није фер да прича о њему када он ту није присутан“.

„Позивам те на било коју телевизију“, рекао је Ћута.

„Тачно је, имамо много тога да рашчистимо мада то мене више не интересује зато што си ти показао…“, покушала је да одговори Алимпић, али је Ћута наставио, недозволивши јој да заврши реченицу.

Иако је водитељка Оља Бечковић покушала да прекине Ћуту, он је и даље наставио да прича.

„Мене јако интересује, да седнемо и да наставимо заједно да радимо. То што ти причаш неће помоћи да Рио Тинто оде из ове земље. Пусти све то на страну, ниси хтела да разговараш са мном, ја те позивам сад пред свима да седнемо и разговарамо, не само тебе него све еколошке организације. Ја ћу наставити да окупљам људе, то је мој посао“, рекао је Ћута, а Алимпић се надовезала:

„Ово је управо разлог зашто велики број људи не може да сарађује иако жели, зато што нема могућност да било шта каже“, казала је она, додајући да је разлог због кога одбија да разговара са њим инсајдерски документ Зоране Михајловић који је послао.

„Пусти то Марија“, рекао је Ћута, на шта му је она одговорила: „Е, па не могу то да пустим“.

Упитан шта је за њега најјачи утисак, Ћута је рекао да је то Златко Кокановић због кога су се и окупили у суботу, а реч је о човеку који има петоро деце, који произведе 100.000 литара млека, обрађује 40 хектара земље у Горњим Недељицама, „коме сви треба заједно да се поклонимо до земље, а поготово они који су решили да га протерају са своје њиве а то су Зорана Михајловић, Александар Вучић, Ана Брнабић и Рио Тинто“.

(Н1, Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер