Урсула фон дер Лајен: Потребна нам је Европска одбрамбена унија и политичка воља да ЕУ може да војно интервенише без НАТО-а предвођеног Америком

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да би Европска унија требало да настоји да појача сопствене војне способности како би се супротставила безбедносним претњама и глобалним кризама.

Она је пред Европским парламентом рекла да верује да би војне снаге ЕУ могле да буду „део решења“.

После повлачења америчких и савезничких снага из Авганистана после 20-годишње мисије, ЕУ је потребна „политичка воља“ да војно интервенише без НАТО-а предвођеног Америком, каже она.

Француска ће следеће године бити домаћин самита ЕУ о одбрани, додала је она.

„Време је да Европа пређе на следећи ниво“, рекла је Фон дер Лајен у годишњем обраћању о стању Уније.

ЕУ се историјски ослањала на НАТО савез за војне акције.

Брзи колапс авганистанске владе покренуо је питања о способности ЕУ да води сопствену одбрамбену политику.

Немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер рекла је раније овог месеца да би ЕУ требало да постане „стратешки играч на кога треба рачунати“.

Француски председник Емануел Макрон је у прошлости подржавао идеју о европској војсци.

Томе је додатни подстицај дао одлазак Велике Британије из ЕУ јер је страховала од дуплирања са НАТО снагама.

„Недостатак политичке воље“

Председница Европске комисије је рекла да ЕУ мора да обезбеди већу стабилност у свом окружењу и другде, учествујући у мисијама које не укључују НАТО и Уједињене нације.

Такође је морала да дели обавештајне податке и постане лидер у сајбер безбедности.

Оно што је ЕУ до сада кочило није „само недостатак капацитета – то је недостатак политичке воље“, објаснила је она.

„Можете да имате најмодерније снаге на свету – али ако никада нисте спремни да их употребите, од какве су користи?“, рекла је европарламентарцима у Стразбуру.

Један дипломата ЕУ описао је појам активних одбрамбених снага ЕУ као „неуспешан“, јавља дописница ББЦ-а из Брисела Џесика Паркер.

Она каже да постоји велики скептицизам, чак и огорчење, у неким деловима око идеје о којој се дуго расправљало.

Предлози за снаге ЕУ за брзо реаговање први пут су се појавили 1990-тих.

Такозване борбене групе од 1.500 војника из сваке земље чланице створене су 2007. године.

Борбене групе су проглашене спремним за операције, али никада нису коришћене због спорова око финансирања и оклевања да се распореде.

Већина држава ЕУ такође су чланице НАТО-а, а неке, посебно државе суседне Русији, не желе да наруше везе са САД.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је овог месеца да подржава планове ЕУ за изградњу заједничке одбрамбене политике, али је упозорио да се не стварају нове војне снаге.

Заједничка декларација са НАТО биће донета до краја године, додала је Фон дер Лајен.

Шта је још рекла Урсула фон дер Лајен?

• ЕУ ће „стати уз авганистански народ“ и повећаћеа хуманитарну помоћ за Авганистан за 100 милиона евра;

• Предстојећи самит ЦОП26 о клими у Глазгову био би „тренутак истине за глобалну заједницу“. Она је позвала САД и Кину – највеће загађиваче света – да одговоре на властите обавезе у сузбијању климатских промена;

• Борба против пандемије Ковида-19 је „маратон, а не спринт“. Она је најавила додатна средства и донације вакцина земљама са ниским приходима како би се осигурало да се „ово неће претворити у пандемију невакцинисаних“;

• Белоруска влада је „инструментализовала“ мигранте тако што их је послала до граница земаља ЕУ. Она је оптужила белоруског председника Александра Лукашенка за „хибридни напад ради дестабилизације Европе“;

• Европска комисија ће развити нови „екосистем“ за производњу чипова, како би ЕУ била конкурентна и самодостатна.

(Би-Би-Си)