Уредник Гардијана Џулијан Боргер: Непосредна криза око Косова се смирује, да ли ће Вучић у потпуности победити зависи од правца западне политике

 Оно што смо видели протеклог викенда сугерише да се непосредна криза око Косова смирује. Део српских трупа се повлачи са границе, а претња повратком у оружани сукоб за сада је повучена, оцењује угледни новинар и уредник Гардијана Џулијан Боргер.

Бајденова администрација је у петак реаговала одлучно, ослањајући се на неке од лекција из периода уочи инвазије на Украјину, излазећи у јавност са америчким обавештајним подацима о кретању српских трупа, те позивајући Београд да им прете санкције, пише Гардијан, а преноси Данас.

НАТО мировне снаге, Кфор, одмах су појачане пребацивањем команде над батаљоном британских трупа који су били у региону ради обуке.

Међутим, иако је непосредна опасност можда прошла, хронична криза око Косова наставља да се загрева.

Петнаест година након што је бивша српска покрајина прогласила независност, Косово је и даље у лимбу на светској сцени, уз признање нешто више од половине од 193 државе чланице УН.

Крајем 1990-их Србија се борила да спречи отцепљење након година угњетавања свог етничког албанског становништва.

Због бруталне кампања етничког чишћења на Косову, НАТО је покренуо интервенцију и кампању бомбардовања Србије 1999, што је на крају довело до повлачења Србије.

Формална независност Косова дошла је тек девет година касније након консултација које су спонзорисале УН и плана осмишљеног да пружи значајну заштиту српској мањини у новој држави.

Од тада Србија и њен главни поборник Русија воде позадинску кампању да блокирају чланство Косова у међународним телима, подстакнути страхом многих држава, укључујуц́и пет чланица ЕУ, да ц́е признање поставити преседан за отцепљење њихових етничких мањина.

Догађаји од прошле недеље могли би да буду прекретница, у зависности од тога да ли ц́е довести до преиспитивања политике у Вашингтону и Бриселу.

И једни и други су увелико укључени у француско-немачки план за нормализацију односа, у којем се од Србије не тражи пуно признање, али барем признаје косовске пасоше, заставу и друге атрибуте државности, Београд би престао да блокира чланство Косова у мултилатералним институцијама, а заузврат би Приштина дозволила заједницу општина са српском вец́ином, учвршц́ујуц́и њихову аутономију.

Председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти пристали су на ове принципе на састанцима уз посредовање ЕУ, али је Вучић одбио да потпише било какав документ и уверава сопствену јавност да никада нец́е дозволити да Косово постане чланица УН.

Курти је због тога одбио да настави са заједницом српских општина, одбијајуц́и да верује уверавањима посредника ЕУ да ц́е Србија касније испунити своја обец́ања.

Одговор Вашингтона и Брисела је био да искључиво криве Куртија, углавном зато што је Вучић успео да се поиграва са западним владама против Русије и Кине у надметању за Београд.

САД су, на пример, биле захвалне на српским гласовима против Русије у дебатама Генералне скупштине УН о Украјини, упркос чврстом противљењу Београда санкцијама Москви.

Бајденова администрација и ЕУ сада морају да испитају да ли су превеслани.

Док је Вучић у четири ока говорио праве ствари, влада је гомилала српску војску и преплавила медије у земљи мржњом и страхом од Косова, лажно оптужујући Куртија да спроводи „брутално етничко чишц́ење“.

Дана 24. септембра, паравојна група добро наоружаних косовских Срба направила је заседу патроли косовске полиције, а у обрачуну који је уследио убијени су један косовски полицајац и тројица српских наоружаних нападача.

Косовска влада је представила доказе који показују да је група била наоружана и контролисана из Београда, а амерички званичници су приватно јасно рекли да сматрају да су ти докази убедљиви, истиче Боргер.

Заседа је могла да буде осмишљена да изазове сукоб на северу Косова који би пружио покриће Београду да пошаље трупе наводно да заштите етничке Србе.

Алтернативни циљ је могао бити да се примора Кфор да појача своје присуство и да од Приштине преузме примарну одговорност за безбедност на северу Косова.

То би био корак уназад за суверенитет земље.

Да је ово друго било, Вучић је већ делимично успео.

Да ли ће он победити у потпуности зависи од правца западне политике, закључује Боргер.

(Данас-Н1)