УНМИК: Драматична сведочења о трговини органима Срба

Према извештају УНМИК-а из децембра 2003. године операција пребацивања отетих Срба на север Албаније, где су убијани и њихови органи продавани, почела је средином 1999. године, када је између 100 и 300 особа отето и камионима пребачено у притворе у околину Кукеша и Тропоје на северу Албаније.

Извештај УНМИК-а о овим злочинима је крајем 2003. године предат Хашком трибуналу, али о томе никада није покренута званична истрага.

"Ови људи су већином били Срби који су заточени између јуна и октобра 1999. године. У августу 1999. године, неки од ових затвореника су са севера Албаније пребачени у секундарне притворе (приватне куће и индустријске комплексе) у средњој

Албанији, углавном око Бурела, који се налази 110 километара југозападно од Кукеша. Такође, одвођени су и у притворе недалеко од Пишкопеје, 50 километара источно од Бурела", наводи се у извештају УНМИК-а, преноси РТС.

У извештају УНМИК-а даље се наводи да су заточеници који су одвожени у централну Албанију поново пребацивани, сада у мањим групама, до приватне куће, јужно од Бурела, где се налазила импровизована клиника. На том месту, заточеницима су одстрањивани органи, после чега су умирали. Њихови лешеви су закопавани у околини. Органи су транспортовани до аеродрома

Ринас, недалеко од Тиране и пребацивани у иностранство. Радило се углавном о људима старости од 27 до 50 година.

"Органи су одатле обично комерцијалним летовима, понедељком и средом, раном зором, пребацивани у Истанбул", испричао је један од сведока покајника.

"Највећа испорука је била када смо одрадили петоро Срба. Зарадили смо читаво богатсво... У другим случајевима било је по двоје- троје Срба, испричао је исти сведок, преносе "Вечерње Новости".

Према сведочењу, вађење органа је обављано у "'жутој кући' која је била стара и трошна".

Тамо је било неколико мушкараца и лекара. Један је био Арабљанин, а други Албанац.

"Срби су били веома нервозни. Изведени су из комбија и одведени у зграду иза главне куће...Возио сам младе Србе који су били ван себе. Један од њих је затражио да их одмах убијемо. Не желимо да нас исечете на парчиће", испричао је сведок који се цитира у извештају, преносе "Новости".

Међу заточеницима који су пребацивани до клинике у Бурелу налазио се и мањи број жена са Косова, из Албаније и источне Европе. Последња испорука затвореника до клинике у Бурелу је забележена у пролеће или почетком лета 2000. године.

Овај извештај је, како преноси РТС, заснован на разговорима са најмање осам сведока, Албанаца из Црне Горе и са Косова, који су били припадници ОВК. Њихова имена се не наводе. Четворица су директно учествовали у транспорту најмање 90 Срба и осталих до притвора у северној и средњој Албанији. Од њих, тројица су довозили заточенике у клинику у Бурелу, двојица тврде да су учествовали у одношењу лешева недалеко од те куће и један тврди да је учествовао у транспорту делова тела и органа до аеродрома "Ринас" код Тиране.

Ниједан није био директан сведок медицинских захвата, када су Србима вађени органи.

Према њиховим изјавама, транспорт и медицински захвати извођени су уз знање или директно учешће високо и средње рангираних официра ОВК, као и доктора са Косова и из иностранства. Операцију су подржавале и особе на везама са оперативцима албанске тајне полиције у време претходног мандата премијера Саљија Берише, истиче се у извештају.

УНМИК: Еулексу поднет извештај из 2003. о трговини органима

УНМИК је демантовао информације да Еулексу ''није поднет'' документ о трговини људским органима на Косову, из 2003, што је објавила француска телевизија "Франс 24", док је специјални известилац СЕ Дик Марти рекао да се, уколико се то покаже тачним, поставља питање ''ефикасности међународне сарадње".

"УНМИК је, пошто је први пут чуо за те наводе, скренуо пажњу Хашком тужилаштву... Крајем 2008. и почетком 2009. УНМИК је сву документацију проследио Еулексу", саопштио је портпарол УНМИК-а Оливер Салгадо, објављено је синоћ на сајту РТС-а.

УНМИК је, такође, изразио спремност да потпуно подржи било какву будућу евентуалну истрагу о наводима из тог документа.

Дик Марти је француској телевизији "Франс 24" рекао да није имао увид у објављени документ-преписку званичника УНМИК-а и Хашког трибунала, са детаљниим сведочењима о транспорту отетих Срба до Жуте куће у Бурељу (Албанија) 1999. године, где су им вађени органи.

Марти је, међутим, рекао да су му познате чињенице описане у том документу.

Коментаришући сазнања француске телевизије "Франс 24", да Еулексу ''није поднет тај документ'', Марти је рекао да уколико се то покаже тачним, ''имамо право да се упитамо о ефикасности међународне сарадње".

Марти је истакао да "све то само појачава снажну нелагоду коју осећамо како се продубљује досије злочина почињених после рата на Косову".

(Танјуг)