УН: Због утицаја климатских промена храна све скупља и опада њена хранљива вредност - човечанство мора да промени навике како би избегло глад

 Међусобни утицај климатских промена и земљиног копна ствара зачарани круг, а последица је да је храна све скупља, има је све мање и опада њена хранљива вредност, показао је најновији извештај УН који је данас представљен у Женеви.

Научници ипак кажу да би промена начина исхране, производње хране и управљања шумама могла да поштеди планету далеко топлије будућности.

Копнена површина, која чини свега 30 одсто планете земље, загрева се готово двоструко брже од целе планете.

У расправама о климатским променама, копно је ипак много ређе било тема пошто гасови са ефектом стаклене баште заробљавају топлоту и стварају проблеме у атмосфери.

Извештај, у чијој је изради учествовало више од сто научника, а који су у Женеви на састанку међувладиног Панела о климатским променама (ИЦЦП) одобриле дипломате из целог света, представио је могуће мере за ублажавање проблема, али и указао на додатне озбиљне опасности.

У извешају се наводи да су климатске промене већ убрзале пропадање земљишта, ширење пустиња, топљење вечитог леда и учиниле шуме рањивијим на сушу, пожаре, паразите и биљне болести.

То се догодило иако је добар део планете постао зеленији због веће количине угљен-диоксида.

Поред тога, климатске промене су уз друге факторе одговорне и за смањење броја животињских и биљних врста на свету.

У извештају се упозорава да би будућност могла да буде још драматичнија.

„Пројекције показују да ће стабилност снабдевања храном слабити, упоредо са порастом снаге и учесталости екстремних метеоролошких појава које ремете ланац исхране“, пише у извештају.

Према најгорем сценарију, проблеми са прехрамбеном сигурношћу ће са порастом садашње глобалне температуре за свега неколико десетих делова степена прећи из зоне умереног у зону високог ризика. Пораст од једног целзијусовог степена већ ће значити прелазак из зоне високог, у зону врло високог ризика.

Научници су дуго мислили да је једна од малобројних предности више концентрације угљен-диоксида у атмосфери што ће убрзати раст биљака и учинити планету зеленијом. Бројне студије су, медјутим, показале да виши нивои угљен-диоксида смањују количину протеина и хранљивих састојака у многим усевима, рекла је Синтија Розенцвајг.

Тако је експериментално установљено да уз високу концентрацију угљеника у ваздуху пшеница садржи 6 до 13 одсто мање протеина, 4 до 7 одсто мање цинка и 5 до 8 одсто мање гвождја, појаснила је Розенцвајг.

Ипак, нове методе ратарства, као што су директна сетва без обраде земљишта и циљана употреба дјубрива такодје имају потенцијал у борби потив глобалног загревања, пошто би до 2050. године могле да смање садашњи ниво емисије карбона за 18 одсто.

И промена начина исхране, у виду мање конзумације црвеног меса а више воћа, поврћа и семенки, омогућила би да свет до средине века садашњу емисију угљен-диоксида смањи за још 15 одсто, рекла је Розенцвајг.

Упешној борби против климатских промена веома би допринело и смањење количине хране која завршава као отпад. Према извештају, од 2010. до 2016. године, у свету је 8 до 10 одсто штетних емисија настало приликом производње хране која је касније бачена.

„Тренутно, 25 до 30 одсто укупно произведене хране пропадне или се баци“, а решавањем тог проблема ослободили би се милиони квадратних километара земљишта, пише у извештају.

Научници упозоравају да ће пораст глобалне температуре за свега 0,5 степени, што би могло да се догоди у наредних 10 до 30 година, ризик нестабилног ланца исхране, шумскх пожара, топљења пермафроста и несташице воде у сушним подручјима учинити високим.

Са глобалним порастом температуре за један степен, што би могло да се догоди за око 50 година, тај ће ризик постати веома висок, пише у извештају.

Додаје се и да већина сценарија предвиђа да ће у тропским регионима у свету у другој половини 21. века владати до тада незабележени климатски услови.

Пољопривреда и шумарство заједно стварају око 23 одсто емисије гаса са ефектом стаклене баште, што је нешто мање од моторних возила свих врста. Ако се на то дода и паковање и транспорт намирница, и потребни енергенти, тај постотак расте на 37 одсто.

Са друге стране, копно је и велики резервоар за угљен-диоксид, јер усисава штетне гасове из атмосфере. Од 2007. до 2016. године пољопривреда и шумарство су сваке године у ваздух испуштали 5,7 милијарди тона угљен-диоксида, али су из њега извлачили 12,3 милијарде тона.

„Тај додатни дар природе је ограничен. Неће вечно трајати. Ако наставимо да разарамо екосистем, да мењамо природне екосистеме, сечемо шуме и уништавамо тло, изгубићемо ту природну подршку“, изјавио је Луј Вершо из Центра за тропску пољопривреду у Колумбији.

(Бета)