Украјинска Агенција за рекорде: Владимир Зеленски оборио светски рекорд у дужини трајања конференције за медије - говорио је више од 12 сати

Украјински председник Володимир Зеленски данас је оборио светски рекорд у дужини трајања конференције за медије, будући да је говорио више од 12 сати, према подацима украјинске Агенције за рекорде.

Скоро осам сати после почетка конференције у ресторану у центру Кијева представник те агенције је устао да био објавио рекорд. Тај рекорд још увек нису потврдила међународна тела.

Зеленски је на то реаговао изненађено, рекавши да је „скроман“ човек који не воли прославе.

Претходни рекорд је држао белоруски председник Александар Лукашенко који је конференцију држао дуже од седам сати, пренели су украјински медији.

На конференцији Зеленског је било присутно више стотина украјинских и иностраних новинара.

Председник Украјине је говорио о више тема, као што су сукоби на истоку земље, односи са Русијом и спорни телефонски разговор с председником САД Доналдом Трампом. Тај разговор је послужио као повод за почетак процеса Трамповог опозива у Конгресу.

О чему је Зеленски причао 12 сати?

Председник Украјине Владимир Зеленски сматра да су његови телефонски позиви председнику Русије Владимиру Путину први кораци у решавању сукоба у Донбасу.

"Звао сам председника Русије Владимира Путина, дошло је до размене затвореника. Све позиве сам обавио ја, круна ми с главе због тога нец́е спасти, хвала богу. Пре свега, желим да окончам рат у Донбасу и сматрам да су то с наше стране и били први кораци ка томе", рекао је Зеленски.

Путин и Зеленски су разговарали телефоном у јулу, као и почетком септембра.

Шефови држава су разговарали о ослобађању и размени затвореника.

Украјински председник је изјавио и да жели да се што пре заустави сукоб у Донбасу.

"Зауставити рат. Желим да то учиним што пре", рекао је.

Украјинске власти су у априлу 2014. године почеле војну операцију против самопроглашенених република Донбаса, које су прогласиле независност после државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.

Према последњим подацима Уједињених нација, у сукобу је страдало око 13.000 људи.

Решавање ситуације у Донбасу разматра се на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила вец́ три документа који препоручују кораке за деескалацију сукоба. Ипак, и после споразума о примирју, сукобљене стране настављају да размењују ватру.

"Верујем да постоји могуц́ност, можда погрешно верујем, али желим да пробам. Не могу да кажем колико ц́е ми за то бити потребно времена, више од годину дана, чини ми се, не можемо да изгубимо, откад смо почели да говоримо о новом формату ’Минска‘, новој групи у минском процесу", рекао је Зеленски новинарима.

Украјински председник је додао да не зна како ц́е се развијати догађаји, пошто се још није сусрео с лидерима земаља учесница у „нормандијском формату“ за преговарачким столом.

Он је такође рекао да има резервни план за решавање кризе у Донбасу, али није желео да открива његове детаље.

"Имамо ’план Б‘. Не желим сада о њему да говорим", рекао је Зеленски.

Украјински председник је рекао да не жели да сукоб у Донбасу буде замрзнут, али да не може да гарантује да се то нец́е догодити.

"Заиста не бих волео да сукоб у Донбасу буде замрзнут. Заиста не бих волео да имамо Придњестровље или Абхазију. Заиста то не желим, али не могу да гарантујем стопроцентно да се то нец́е догодити", рекао је Зеленски.

Према његовом мишљењу, територија Донбаса која није под контролом Кијева "практично представља Придњестровље".

"Једино што нас данас разликује од Придњестровља јесте то што се овде чују пуцњи", додао је Зеленски.

Придњестровље, у којем 60 одсто житеља чине Руси и Украјинци, тражило је излазак из састава Молдавије још пре распада Совјетског Савеза, страхујуц́и да ц́е се на таласу национализма Молдавија ујединити с Румунијом. После неуспешног покушаја молдавских власти да насилно реше проблем 1992. године, Придњестровље је постало територија која није под контролом Кишињева.

"Нисам у целини задовољан минским документом који је био потписан. Тражимо одговоре на нека сложена питања која постоје у ’Минску‘, а најважније је да тражимо редослед остваривања догађаја. Нисмо задовољни целим тим поретком који постоји у документу из Минска, о томе желимо да разговарамо у ’нормандијском формату‘. О свему томе ц́е морати да разговарају лидери (земаља ’нормандијског формата‘ -Француске, Немачке, Русије, Украјине), а не представници (преговарачких страна) у Минску, јер, нажалост, представници у Минску не могу да реше то питање", додао је Зеленски.

(Бета, АФП, Сшутњик)