петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Украјина: Међународни експерти дошли на место пада малезијског авиона
Хроника

Украјина: Међународни експерти дошли на место пада малезијског авиона

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 31. јул 2014.

Розсипне -- Међународни експерти су у четвртак дошли на место пада малезијског путничког авиона у Украјини упркос јаким експлозијама у близини тог подручја.

Инспектори су коначно успели да дођу на то место под контролом про-руских сепаратиста после неколико неуспелих покушаја од недељу због борби, те је било немогуће започети истрагу пада авиона који је изазвао даље пгоршање кризе и тешке нове санкције против Москве.

"Њихова данашња мисија је била успешна и вратили су се на безбедно место", објавило је украјинско Председништво после телефонских разговора шефа украјинске државе Петра Порошенка с холандским премијером Марком Рутеом и аустралијским Тонијем Аботом.

Одлука о примирју дуж пута којим су ишли инспектори донета је у четвртак на састанку у Минску контакт-групе (Украјина, Русија, ОЕБС) која разговара и са сепаратистима, рекао је потпредседник Владе Украјине Володимир Гројсман.

Убрзо након доласку на место пада авиона осам представника ОЕБС-а, два Аустралијанаца и два Холанђанина, неколико јаких експлозија чуло се ипак близу места где су олупина и делови тела неких од 298 жртава из "боинга 777" који је највероватније оборен пројектилом 17. јула.

Украјинска војска је четвртак прогласила за "дан затишја" у зони борбених дејстава на захтев генералног секретара Бан Ки-Муна.

Да би се обезбедило место пада авиона, Парламент Украјине је у четвртак одобрио слање 950 припадника оружаних снага Холандије и Аустралије чије ангажовање треба да почне у петак.

Руски истражитељи, који ће бити део међународног тима под покровитељством Холандије, дошли су у Кијев пре но што оду на место пада авиона.

Још ни један истражитељ који би требало да утврди узрок пада авиона није због безбедносних разлога отишао тамо.

Трагедија авиона "Малејжа ерллајнса" која се углавном приписује сепаратистима и њиховим покровитељима у Кремљу, разљутила је свет и довела до јачања санкција против Москве, оптужене да финансира побуну у суседној Украјини.

Кијев и даље тврди да оружје константно стиже из Русије и тражило је у четвртак објашњење Москве о новим војним вежбама које укључују ангажовање против-авионских ракета С-300 у близини руско-украјинске границе.

Русија која се у украјинском контексту суочава с најгором кризом у доносима са Запада од краја Хладног рата, погођена је санкцијама у виталним секторима привреде, као што су велике државне банке и енергетика.

ЕУ је формално објавила у четвртак санкције усмерене посебно на највећу финансијску институцију Русије, Сбербанку, коју је Вашингтон за сада поштедео, а чије је укључивање на европску листу кажњених било предмет спекулација, јер она учествује у финансирању целокупне руске привреде.

Велике силе Г7 запретиле су у среду новим санкцијама ако Русија одбије "да изабере пут смиривања" у Украјини.

На војној страни, председник Порошенко је рекао да "оружане снаге успешно воде широку офанзиву" и да су заузеле "60 места за недељу дана". По начелнику Генералштаба, очекује се да Украјина за мање од месец дана заврши "активну фазу" војне операције против проруских сепаратиста, покренуте средином априла, која је резултирала, по УН, с више од 1.100 мртвих.

Украјинска војска је саопштила да је изгубила једанаест људи за последња 24 сата. Три цивила су погинула у пуцњави у Луганску, једном од главних регионалних упоришта побуњеника. Тај град скоро уопште нема воде и струје.

Украјинске власти су смириле кризу са оставком коју је пре недељу дана најавио премијер Арсениј Јацењук, а Парламент у четвртак одбацио.

Јацењук, економиста цењен на Западу, претио је да ће напустити полозај због одбијања посланика да подрже непопуларне законе за решавање финансијских проблема државе која, упркос великој међународној помоћи, тоне у све дубљу рецесију. Он је касније ублажио став и прихватио да остане ако се донесу закони с мерама фискалне штедње, што је и учињено у четвртак.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер