Угрожен опстанак десет банака у Србији

Финансијски сектор у Србији је у негативној фази, а уместо да кредитирају становништво и привреду, банке су се окренуле финансирању државе.

Проблем су и курс динара, али и могућност да у наредних годину дана буде угрожен опстанак десетак банака чије је учешће на тржишту од 0,5 до један одсто - упозорио је јуче Зоран Јеремић, професор на Универзитету „Сингидунум“, приликом представљања едиције „Ко је ко у српским финансијама“, у издању „Економист групе“.

Јеремић је рекао да ће привреда пре изаћи из кризе него банке.

- Финансијски сектор само са одложеним дејством дели судбину привреде, а одговор за излазак из кризе је окретање производњи и извозу и смањење јавне потрошње. Добро је што је то прихваћено, али не види се промена у потезима извршне власти - каже он.

Привредници нису променили пословну политику, наглашава Јеремић, јер и даље рачунају на увоз и лобирају да курс динара остане на садашњем нивоу. Они који најављују инвестиције, планирају тржне центре и шопинг молове.

- Потребан је озбиљан програм у којем ће се видети промена пословне филозофије и државе и привредника и то је индиректно везано за финансијски сектор који почива на привреди - рекао је Јеремић.

У Србији је висок и девизни ризик, а потенцијална опасност од ломова на тржишту је неизвесност да ли се кредити могу вратити.

Иначе, цео финансијски сектор Србије у односу на период пре кризе карактерише смањење броја запослених, гасе се брокерске куће и инвестициони фондови, а у сектору осигурања дошло је до благог смањења вредности имовине, капитала и наплативности премија, а ризици расту.

- Лизинг је након високог раста доживео драматичан пад активности уз изражене проблеме у реализацији наплате. Многи портфолио инвеститори су се повукли, па су цене акција компанија са добрим фундаментима и тржишном перспективом, значајно испод књиговодствене вредности - указао је професор Јеремић.

Када је реч о региону, упркос економској кризи и слабљењу привредних активности, банкарски сектор успео је да задржи раст укупне активе, а банке су углавном успеле да наставе са профитабилним пословањем.

Словенија, једина чланица ЕУ у региону, на првом је месту по величини активе банкарског сектора. У Хрватској је изражена подела на велике и мале банке, при чему велике банке чине више од 82 одсто укупне активе и остварују већу профитабилност него мали играчи. Српски банкарски систем се налази на трећем месту у региону, са два пута мањом активом него у Хрватској или Словенији - рекао је Александар Кнежевић, виши руководилац у „Дилојту“.

Просечна актива по становнику сврстава Србију на пето место, а разлог је релативно слабије економска развијеност привредног система па све до држања уштеђевине изван банкарских токова у сламарици. Попут банкарског сектора и код осигуравајућих кућа најразвијеније је словеначко тржиште. У Србији послују чак 22 осигуравајућа друштва. Као и прошле године, највеће осигуравајуће друштво у Србији је „Дунав“, иза којег на листи следе ДДОР Нови Сад и „Делта Ђенерали осигурање“.

Најјаче банке у региону
Банкарска група - Укупна актива у милионима евра
1. Уникредит група - 19.471
2. НЛБ Група - 18.414
3. Интеса СанПаоло Група - 15.060
4. Хипо група - 11.554
5. РБА група - 10.947
6. Ерсте група + Шпаркасе - 9.023
7. Сосијете Женерал група - 8.030
8. НКБМ група - 5.576
9. А банка Випа - 4.557
10. Волкс банк група - 3.266
11. ОТП група - 3.134
12. Банка Цеље - 2.559
13. Комерцијална банка - 2.141
14. Горењска банка - 1.938
15. Хрватска поштанска банка - 1.914
Извор: Дилојт

 Банке са највише датих кредита и депозита
1. Интеза
2. Комерцијална
3. Еуробанка ЕФГ
4. Хипо Алпе-Адриа
5. Уникредит

(Блиц)