У току први директни избори за Националне савете мањина

На првим директним изборима Националне савете бира 16 мањинских заједница. Представници хрватске, словеначке и македонске мањине бирају уз помоћ електорске скупштине. Мањи проблеми због проширених састава бирачких одбора.

Више од 436 хиљада припадника 19 националних мањина у Србији, бира своје представнике. На првим директним изборима Националне савете бира 16 мањинских заједница. Уз помоћ електорске скупштине, представници хрватске мањине то ће учинити у Суботици, македонске у Панчеву, а у Београду је изабран Словеначки национални савет.

Електорска скупштина словеначке националне мањине у Србији избрала је прва свој Националони савет који броји 15 чланова, као и председника и потпредседника тог савета. 

На изборе за мањинске националне савете до подне је гласало 18,4 одсто припадника националих мањина, од око 436.000 уписаних у посебне бирачке спискове, изјавила је председница Централне изборне комисије Розалија Торде.

Избори се одржавају на 883 бирачка места, у 161 општини Србије, која су отворена од седам до 20 часова. У посебне бирачке спискове уписано је 436.336 припадника.

Непосредним изборима Националне савете бирају албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, ромска, румунска, русинска, словачка, украјинска и чешка национална мањина, док ће хрватска, македонска и словеначка национална мањина бирати своје националне савете на електорским скупштинама.

Гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић је рекао да Национални савет мањина није политички орган.

"То је орган мањинске самоуправе, пре свега, у области образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писма. Дакле, у оним кључним стварима на које нас међународне конвенције обавезују. Они сад бирају орган који ће у њихово име да врши та права", рекао је Чиплић.

Бирачи гласају лично и тајно, заокруживањем редног броја испред назива изборне листе на овереним гласачким листићима који ће бити различите боје за сваку мањину, а убациваће се у једну гласачку кутију.

Председница Централне изборне комисије Розалија Торде је изјавила да на појединим бирачким местима има мањих проблема, пошто нису добијена решења за проширени састав бирачких одбора.

Торда је указала на проблем у београдској општини Звездара, којој је ЦИК послала све податке које су представници општине тражили, али комисија није добила повратне информације да ли су те подаци добијени.

Лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор је изјавио да има проблема у процедури избора, пошто нека бирачка места у Војводини јутрос нису била на време отворена јер није било довољно присутних чланова бирачких одбора. Он је навео да су тек синоћ члановима бирачких одбора стигла решења о именовању.

На свих 45 бирачких места у Суботици одзив гласача је добар. Око 38.000 непосредно бира чланове савета 12 мањинских заједница. Припадници хрватске националне заједнице савет бирају  на електорској скупштини, којој присуствује и министар Светозар Чиплић и представници делегација ЕУ и ОЕБС-а.

Гласање у Новом Пазару протиче без проблема а број изашлих до девет сати је очекиван, рекао је председник изборне комисије Музафер Драголовчанин. У Новом Пазару има 48 бирачких места, на којима ће може да гласа 48.105 бирача.

У општинама Бујновац и Прешево отворено је 49 бирачких места, а право гласа има 27.521 припадник албанске националне мањине.

Рагми Мустафа, председник Изборне комисије Бирачког подручја 5, коме припадају ове две општине, изјавио је да су, без обзира на кратко време, припреме успешно обављене и да нема разлога да не буде све како прописи налажу.

Ромска партија протествовала је што на бирачким местима за изборе национаних савета мањина нема њихових представника, и упозорила да изборе контролишу искључиво представници државних органа.

Министарство за људска и мањинска права прогласило је 77 листа: једну за чешку националну заједницу, две за албанску, грчку, египатску и немачку националну мањину, три за националну заједницу Ашкалија и Бошњака и пет за словачку и мађарску националну заједницу.

Представници румунске и русинске националне заједнице могу да бирају између две листе, Бугари, Украјинци и Буњевци између седам, Власи између девет, а Роми чак између 10 листа.

На електорским изборима потврђене су 52 електорске пријаве припадника македонске националне мањине, 21 електорска пријава припадника словеначке националне мањине и 129 електорских пријава припадника хрватске националне мањине.

Сваки електор морао је да прикупи сто оверених потписа своје националне заједнице како би стекао статус електора изборника који ће међусобно, на електорској скупштини, направити листе. На електорској скупштини потребно је да четвртина електора подржи листу за коју се гласа.

Прелиминарни резултати избора биће познати вечерас а Министарство за људска и мањинска права ће 9. јуна прогласити коначне резултате или саопштити да ли се, где и када избори за неки национални савет понављају. Уколико дође до понављања избора, резултати бити познати најкасније 21. јуна.

После објављивања резултата чланови Националних савета изабраће председника, извршни одбор и четири ресорна одбора за образовање, културу, информисање и службену употребу језика и писма.

Оне националне мањине које још нису формирале своје Националне савете могу ући у процедуру за избор, уколико поднесу пет одсто потписа, након чега би се и за њих отворио посебан бирачки списак, рекао је министар Чиплић. Националне савете нису формирали Горанци и Црногорци.

(РТС)