петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Србији се обележава Дан победе над фашизмом
Хроника

У Србији се обележава Дан победе над фашизмом

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. мај 2011.

У Србији се обележава Дан победе над фашизмом и Дан Европе манифестацијама у славу жртава Другог светског рата и у знаку очувања антифашистичких тековина.

У знак сећања на жртве Другог светског рата, али и у знак победе над фашизмом, обележава се Дан победе и Дан Европе. Председник Србије Борис Тадић положиће венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали.

Церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана и код Споменика совјетским ветеранима на Авали.

Дан победе слави се 9. маја, на дан када је пре 66 година завршен Други светски рат, најкрвавији сукоб у историји човечанства у коме је нестало више од 50 милиона људи, од тога готово 31 милион цивила.

Тога дана 1945. године, неколико минута после поноћи, у разрушеном Берлину, потписан је акт о безусловној капитулацији Немачке, након што је у огорченим борбама совјетске Црвене армије за скоро сваку зграду у том граду, 2. маја скршен и последњи отпор нациста.

Церемонијом потписивања коју је организовао председник СССР-а Јосиф Висарјонович Стаљин, који је и диктирао услове капитилације, окончан је рат започет нападом Хитлера на Пољску 1. септембра 1939.

Тачни подаци о жртвама на подручју бивше Југославије, као ни укупним жртвама Другог светског рата никада нису утврђени.

Према извештају државне комисије СФРЈ, погинуло је и побијено 1,7 милиона људи, међу којима 304. 948 бораца, а у новије време поједини истраживачи указују да су при том урачунати и демографски губици.

Дан Европе

Дан Европе је дан сећања на Шуманову декларацију, којом су пре 61 годину почеле европске интеграције

Само пет година од завршетка Другог светског рата, тадашњи министар спољних послова Француске Робер Шуман предложио је 9. маја 1950. да дојучерашњи непријатељи успоставе заједничку организацију којој ће поверити управљање производње угља и челика.

Шуманова иницијатива уродила је плодом и 18. априла 1951. године потписан је Париски уговор, којим је основана Европска заједница за угаљ и челик. Шуман је у декларацији оснивање заједнице за угаљ и челик назвао првим кораком ка европској федерацији, која је неопходна за одржање мира.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер