У Србији се 1.800.000 људи налази у ризику сиромаштва, око 268 хиљада користе новчану социјалну помоћ

 НОВИ САД - У Србији се милион и 800 хиљада људи налази у ризику сиромаштва, док око 268 хиљада људи користе новчану социјалну помоћ. Такве бројке нас дочекују на данашњи дан, када се обележава Међународни дан борбе против сиромаштва. Колико немамо или имамо, али и бацамо, истраживали смо у следећој причи.

У Србији се 1.800.000 људи налази у ризику сиромаштва, док око 268 хиљада користе новчану социјалну помоћ. Овакве бројке нас дочекују на данашњи дан, када се обележава Међународни дан борбе против сиромаштва. Колико немамо или имамо, али бацамо – истраживали смо у следећој причи.

Према грубим проценама у нашој земљи се годишње баци око 250 хиљада тона хране. И док једни превише бацају, други ни немају довољно новца да купе за основне животне потребе, а то је пола милиона људи, показују подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

"Нема народ пара. И није чудно кад тражи пола главице купуса или карфиола", каже старија госпођа за тезгом новосадске пијаце.

Друга сматра да неко купује по "два три кромпира или два три лука да им не стоји у стану, да не би бацали".

Црвени крст Новог Сада дневно подели 600 куваних оброка у Народној кухињи и кажу да се број корисника није повећавао.

"Људи добре воље из нашег града, окружења, помажу програму народне кухиње, ево конкретно, данас поводом Светског дана сиромаштва ћемо поделити три хиљаде килограма јабука", каже Драган Лазић, секретар Црвеног крста Новог Сада.

На питање да ли се и колико баца хране, дошли смо до сазнања да се у ресторанима, приликом наручивања хране, углавном од сваког тањира одбаци 10 посто које заврши у смећу. Док се у фаст фуд ресторанима, где се служе кувана јела, углавном врло добро процени, тако да, оно што ипак мало остане служи као ручак за запослене

А како би се смањила количина бачене хране, ради се на подстицају пекара, трговинских ланаца, произвођача и других да здравствено безбедну храну донирају, уместо што је бацају.

"Кључ је у Закону о безбедности хране, који се односи на рокове трајања производа, то су оне две назнаке "најбоље употребити до" и "употребљиво до" и када се усвоји тај закон и правилник онда ће компаније бити у могућности да донирају много веће количине", каже Радмила Иветић, председница Банке хране.

Сваког месеца се путем Банке хране прикупи више од 75 тона само воћа и поврћа, које добије 9 хиљада људи, али то није довољно. А да ситуација ни у региону није другачија говори и овај фрижидер на улици у Сарајеву, у који људи остављају храну за оне којима је најнеопходнија.

(РТВ)