Početna strana > Hronika > U Parizu obeleženo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata; Makron: Istorija preti da ponovi svoj tragični tok; Domaćini proslave smestili Hašima Tačija neposredno iza Merkelove, Trampa i Putina; Vučić skrajnut
Hronika

U Parizu obeleženo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata; Makron: Istorija preti da ponovi svoj tragični tok; Domaćini proslave smestili Hašima Tačija neposredno iza Merkelove, Trampa i Putina; Vučić skrajnut

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 11. novembar 2018.

 U Parizu se okupljaju svetski lideri na godišnjici obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Domaćini proslave smestili su Hašima Tačija neposredno iza Merkelove, Trampa i Putina. Kolinda Grabar Kitarović je bila u prvom redu, Bakir Izetbegović takođe centralno.
 

Vučić: Ne znam kako je određen raspored sedenja na obeležavanju Dana primirja ispred Trijumfalne kapije 
 
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne zna kako je određen raspored sedenja na obeležavanju Dana primirja ispred Trijumfalne kapije u Parizu, ali da "nije bilo mesta da pravi skandal".

Predsednik Kosova Hašim Tači sedeo na centralnoj ceremoniji u Parizu u drugom redu iza predsednika Rusije Vladimira Putina.

"Tači je imao bolju poziciju od svih nas. Poziciju predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarević bi neko objasnio abecednim redom. Ja nisam shvatio... svoje sumnje ne bih iznosio... Ako me pitate da li je to odnos snaga, nije. Makron će doći u Srbiju, teško da će ići u Prištinu, Putin takođe. Zašto je neko tako postupio, nije imalo veze sa azbučnom redom. Da pravim skandal, složićete se, nije bilo mesta", rekao je Vučić novinarima nakon ceremonije.

On je dodao dodao da "sumnja šta se tamo desilo, ali o tome ne može da govori javno".

"Možete da mislite šta je neko mislio kad je postavio Tačija iza Putina", zaključio je Vučić.

Objašnjavajući mesto Srbije prema velikim silama, Vučić je rekao: "Predsednik Makron će doći u Beograd. Sumnjam da će u Prištinu, Putin će doći u Beograd, u Prištinu neće, i Angela Merkel će doći u Beograd a nisam siguran da li će u 
Prištinu".

On je ocenio da su "Amerikanci najveći sponzori kosovke nezavisnosti, ali to ne znači da sa amerikancima ne treba 
da razgovaramo".

Emanuel Makron i Angela Merkel: Nacionalizam i rasizam destabilizuju mir

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je, otvarajući Pariski forum o miru, da stabilnost sveta ugrožavaju nacionalizam, rasizam, antisemitizam i ekstremizam, kao i izazovi povezani s ekonomijom, zaštitom životne sredine i migracijama.

Makron je ocenio da skup kojem u sklopu obeležavanja stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata prisustvuju lideri 84 države, predstavlja istorijski trenutak, navodi Asošiejted pres.

"Za budućnost je važno kako će ova (današnja) slika biti tumačena - kao simbol trajnog mira medju državama ili kao slika poslednjeg trenutka jedinstva pre nego što svet potone u novi haos. To samo od nas zavisi", rekao je Makron u pozdravnom govoru.

Cilj Pariskog foruma o miru je promovisanje konkretnih akcija ka miru i treba da bude održavan svake godine, dodao je francuski predsednik.

Merkel: Ne možemo stajati sa strane i gledati kako izbijaju novi sukobi

Posle Makrona se obratila nemačka kancelarka Angela Merkel i uputila molbu za saradnju i mir u svetu, takođe ocenivši da je evropski mirovni projekat posle 1945. godine ugrožen rastućim nacionalizmom i populizmom.

Ne možemo prosto stajati sa strane i gledati dok novi sukobi nastavljaju da izbijaju širom sveta, kazala je Merkel.

Ona je kritikovala "nacionalnu prepotentnost i vojnu aroganciju" koje su dovele do "besmislenog krvoprolića" u dva svetska rata.

Upozorila je da se mir ne može uzimati zdravo za gotovo i da "nedostatak komunikacije i nespremnost na kompromis" mogu da imaju smrtonosne posledice.

"Vidimo da se dovodi u pitanje međunarodna saradnja, mirna ravnoteža međusobnih interesa, čak i evropski mirovni projekat", kazala je Merkel.

Gutereš upozorio na opasnost "geopolitičkog vrtloga"

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je na tom skupu na opasnost "geopolitičkog vrtloga", nalik dešavanjima koja su dovela do izbijanja dva svetka rata, prenosi Frans pres.

"Mnogi elementi današnjice kao da su pozajmljeni s početka 20. veka i iz 30-ih godina, što predstavlja pretnju nekog nevidljivog vrtloga", rekao je Gutereš.

Makron i Merkel su pokrenuli trodnevni mirovni forum u Parizu, u želji da podstaknu multilateralizam, koristeći kao primer iskustvo pomirenja Nemačke i Francuske.

Centralna svečanost, kojom je svet obeležio 100 godina od kraja Prvog svetskog rata održana je ispred Trijumfalne kapije u Parizu, u prisustvu više od 80 šefova država i vlada zemalja učesnica rata, ali i visokih predstavnika UN i evropskih institucija.

  12:12 - Francuski predsednik Emanuel Makron održao je govor pred okupljenima.

Emanuel Makron je pozvao svetske lidere da potvrde svoju odgovornost za mir i deci prenesu "svet o kakvom su prošle generacije sanjale".

"Nove ideologije manipulišu religijama, dok istorija preti da ponovi svoj tragični tok", 

Makron je podsetio da su 11. novembra 1918. u 11:00 sati ujutro, pre tačno sto godina, u Parizu i celoj Francuskoj odjeknule trube i zazvonila zvona, a to je, istakao je, bilo primirje.

"Moramo se setiti te ogromne povorke boraca koji su došli iz celog sveta jer je Francuska za njih predstavljala vrednosti koje su cenili", rekao je Makron.

Tokom te četiri godine, ukazao je, "Evropa je umalo izvršila samoubistvo - sa deset miliona poginulih i šest miliona ranjenih, a mnogi od onih koji su se iz rata vratili izgubili su svoju mladost, ideale, radost življenja".

"Svet je otkrio razmere rana koje je skrivao žar borbi. Suze umirućih smenjivale su se suzama preživelih", rekao je, dodavši da su mladići iz celog sveta umirali za sela za koja nikad nisu ni čuli.

 Makron je u govoru istakao značaj patriotizma Francuza koji su se borili 1914, a vrednosti patriotizma suprotstavio je - nacionalizmu.

"Francuska zna šta duguje svojim borcima i borcima iz celog sveta. Klanja se pred njihovom veličinom. Neka ova godišnjica bude dan kada se obnavlja večna odanost naših mrtvima", naglasio je Makron.

Prema njegovim rečima, potrebno je pred narodom potvrditi ogromnu odgovornost, deci preneti svet o kakvom su prošle generacije sanjale.

"Za naš svet sviće zora novog doba, zora civilizacije koja čovekove sposobnosti uzdiže do najvećih visina", poručio je, pozvavši na "dostojanstveno suočavanje sa sudom budućnosti".

Makron je zahvalio prisutnim svetskim liderima "što su se danas okupili kao braća", ali je zaključio da ovaj skup ne treba da bude samo "skup jednog dana".

"Živeo mir, živele slobodne zemlje, živela Francuska", tim rečima je francuski predsednik završio svoj govor, nakon čega je položio venac i zapalio plamen kod Spomenika neznanom junaku.

12:00 - Ne treba da prihvatimo mir u Evropi zdravo za gotovo, napisao je u Tviter poruci predsednik Evropske komisije Donald Tusk povodom stoge godišnjice od kraja Velikog rata.

"Nikad ne treba da uzmemo mir u Evropi zdravo za gotovo. Danas, 100 godina od kraja Prvog svetskog rata Evropska unija predstavlja mir i jedinstvo", napisao je Tusk.Evropski savet je, takođe u Tviter poruci, naveo: "Mir je dragocen. Nemojte ga uzimati zdravo za gotovo. Mi za njega radimo zajedno. Slavite 100 godina od kraja Prvog svetskog rata".

Evropski parlament je napisao u poruci: "Danas obeležava 100 godina od kraja rata koji je odneo milione života širom našeg kontinenta. Imamo jednostavnu poruku: nikad više. Podelite tu poruku ako se slažete".

  Nekoliko desetina šefova država i vlada ovog vikenda boravi u Parizu na obeležavanju 100 godina od završetka Prvog svetskog rata i na međunarodnom forumu o miru koji organizuje predsednik Francuske Emanuel Makron u svetlu oživljavanja multilateralnog svetskog poretka.

Makron dočekao svetske lidere, počela ceremonija u Parizu

Svetski lideri na čelu s francuskim predsednikom Emanulelom Makronom i njegovom suprugom Brižit, stigli su do Trijumfalne kapije u Parizu, gde se održava centralna komemoracija 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, delimično hodajući Šanzelizeom.

Američki predsednik Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin, iz bezbednosnih razloga, došli su odvojeno.

Ceremonija obeležavanja stote godišnjice kraja Velikog rata počela je s malim zakašnjenjem, nešto posle 11 sati. Tačno u 11 sati 11. novembra 1918. je potpisano primirje.

Intonirana je francuska himna i Makron je izvršio smotru vojnika. 

Čuveni violončelista Jo-Jo Ma će odsvirati svitu Baha, a pevačica Andželik Kidžo će pevati u sećanje na kolonijalne trupe, đaci će čitati svedočenja iz 1918. i Emanuel Makron će održati govor i zatim oživeti plamen kod Trijumfalne kapije uz zvuke Ravelovog "Bolera".

Francuski predsednik će govoriti o prošlosti, ali iznad svega će iskoristiti priliku da prense svoju političku poruku u prilog multilateralizma u međunarodnim odnosima u trenutku kada je sve više zemalja naklonjeno da mu okrene leđa, među prvima SAD, najveća sila sveta.

  PARIZ - U Parizu će danas biti obeleženo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, a svoje prisustvo potvrdilo je više od 80 šefova država i vlada zemalja učesnica Velikog rata, ali i visoki predstavnici UN, evropskih institucija i drugih međunarodnih delegacija.

Kako je najavljeno, svoje prisustvo potvrdili su američki i ruski predsednici, Donald Tramp i Vladimir Putin.

Taj dan obeležiće nekoliko manifestacija, dok će glavna ceremonija početi u 9.30 ispred Trijumfalne kapije, gde će se uz najviše vojne počasti zvanicama obratiti francuski predsednik Emanuel Makron, objavljeno je na sajtu francuske vlade.

Kako su istakli francuski mediji, planirano je da Makron svoj govor ispred groba neznanog junaka održi tačno u 11 sati, 11. dana, 11 meseca, u vreme kada je potpisano Primirje pre 100 godina.

U okviru obeležavanja godišnjice, biće održano prvo zasedanje Pariskog mirovnog foruma, koji se uspostavlja na inicijativu francuskog predsednika, a kao odgovor na rastuće tenzije u svetu i opasnosti po međunarodnu saradnju.

Na otvaranju Foruma, govoriće potpredsednica saveta Pariskog foruma za mir Triša Šeti, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Kako je navedeno, otvaranje Foruma biće održano u 19 pariskom arondismanu, on će trajati do 13. novembra, ali na njemu neće prisustvovati američki predsednik Donald Tramp.

Ono o čemu se dosta govorilo u medijima kada se radi o ovoj godišnjici jesu sastanci svetskih lidera na marginama skupa - Putina i Trampa, Trampa i Erdogana i Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel, ali se govorilo i o onim zvaničnicima koji neće biti prisutni ili koji su odbili poziv, poput predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska.

On je ranije izjavio da je morao da odbije poziv, jer će prisustvovati obeležavanju godišnjice u rodnoj Poljskoj.

Osim zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu, obeležavanju će prisustvovati i predstavnici poraženih zemalja, poput Nemačke koju će predstavljati kancelarka Angela Merkel. Na ceremoniji Srbiju će predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.

Pojedini analitičari, poput francuskog istoričara Etijena Fransoa, veruju da je velika svečanost za Makrona pitanje prestiža, budući da je njegova popularnost znatno oslabila, pa on pretpostavlja da Makron na taj način želi sebi da obezbedi da ponovo bude "centar sveta".

Briselski sajt Politiko ocenjuje da će ceremonija biti "parada" za ruskog predsednika Vladimira Putina koji će se, kako se navodi truditi da "izgleda snažnije" od svojih zapadnih konkurenata uprkos sajber ratovanju, krizi u Ukrajini, podeli Gruzije, sukobima u Siriji...

Sa druge strane, američki predsednik Donald Tramp koji tek što je izgubio na izborima u Predstavničkom domu od demokrata, mogao bi, kaže Politiko, da pribegne još razornijoj spoljnoj politici.

Sajt se dotakao i nemačke kancelarke koju je opisao kao ženu koju su mnogi videli kao lidera slobodnog sveta, a sada njena moć opada.

Britanska premijerka Tereza Mej je u vatri sa svih strana dok se bori za upravljanje preteranom izlaskom iz Evropske unije iz Velike Britanije, dok će na skupu Italiju predstavljati populisti koji imaju drugačije stavove od EU, pre svega zbog migracione politike i budžetske discipline.

Komemoracije širom sveta, hiljade cvetova maka u Australiji

Komemoracije širom sveta održavaju se u znak sećanja na primirje potpisano 11. novembra 1918, kojim je završen Prvi svetski rat, a centralna ceremonija organizuje se u Parizu u prisustvu brojnih državnika.

U Australiji je održana ceremonija u Kanberi u Nacionalnom ratnom memorijalnom centru, a u Adelejdu avioni su izbacili hiljade crvenih makovih cveta koji je simbol nastradalih u Prvom svetskom ratu, prenosi BBC.

Australijski premijer Skot Morison je na komemoraciji govorio o važnosti sećanja ističući da ljudi "moraju da uče iz prošlosti tako da možemo bolje da upravljlamo u promenljivim tokovima naših vremena, za našu decu i za prošle generacije".

Na Novom Zelandu komemoracija je održana u glavnom gradu Velingonu. Australijske i novozelandske snage imale su ogromne gubitke 1915. u kampanji u Galipolju u Turskoj.

Na Novom Zelandu održano je tradicionalna dva minuta čutanja u 11.00 sati kada je potpisano primirje i usledio je počasna paljba, a crkvena zvona odzvanjala su širom zemlje, dok su mnogi svirali sirenama svojih kola.

Iz Australije u Prvom svetskom ratu služilo je više od 400.000 ljudi a više od 300.000 je rasporedjeno u inostranstvu. Gotovo 62.000 je izgubilo život a tada je mlada australijska nacija brojala pet miliona stanovnika. Više od 100.000 Novozelandjana, desetina tadašnjeg stanovništva učestvovala u inostranstvu u Prvom svetskom ratu a njih 18.300 je izgubilo život.

U Indiji obeležneo je sećanje na 74.000 vojnika koji su poginuli u borbama na drugoj strani sveta

"U ovaj rat Indija nije bila direktno uključena ali ipak su se naši vojnici borili širom sveta samo za pitanje mira", rekao je indijski premiejr Narendra Modi u tviter poruci danas.

U Velikoj Britaniji niz specijalnih dogadjaja održava se da obeleži kraj sukoba od 1914-1918. godine.

(Agencije)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner