У Кини отпочеле берзанске трговине у пару јуан-рубља

Валутни трговински систем Кине је регистровао први обрачун у пару јуан-рубља. Сума трговине је 1 милион јуана при курсу 4,67 рубљи за јуан. На тај начин рубља је постала седма страна валута која се користи на кинеском валутном тржишту.

Пролетос су Русија и Кина постигли споразум о неопходности организације берзанске трговине у јуанима и рубљама. Очекује се да ће берзанске трговине почети средином децембра. Према подацима Московске међубанкарске валутне берзе, интерес за такву трговину има око 50 руских банака.

Руско-кинески односи развијају се динамично и конструктивно

Питања даљег развоја стратешког партнерства у кључним областима размотриће у току званичне посете Русији председник Државног савета Кине Венг Ћијабао. Овде ће он одржати редован састанак са својим руским колегом Владимиром Путином, а такође ће учествовати у руско-кинеском бизнис форуму.

Последњих година руско-кинески односи су стекли стратешки карактер. Они се заснивају на дугорочним подударним интересима. Између осталог на јединству ставова о широком кругу међународних проблема и на узајамном допуњавању привреда две земље. Управо зато везе Русије и Кине карактерише висока динамика развоја и активни контакти на свим нивоима. Довољно је напоменути да су председник Русије Дмитриј Медведев и председник Кине Ху Ђинтао само ове године одржали седам сусрета како у билатералном формату, тако у оквиру међународних самита. Успешно је протекла Година кинеског језика у Русији, после које стране намеравају да размотре могућност омладинских и студентских размена. Коначно, у сфери трговинско-економске сарадње Русија и Кина су успеле да превладају утицај светске економске кризе и да избију на ниво из 2008. године.

У току актуелне посете председника Државног савета Кине Русији планирано је сумирање резултата сарадње у протеклој години и оцртавање приоритетних праваца сарадње за предстојећи период. Ево како је окарактерисао циљеве посете Венга Ћијабаа у интервјуу за нашу радиостаницу професор МГИМО Сергеј Лузјањин:

„Као прво, циљ је даље јачање политичког формата стратешких односа. И као друго, то је реализација нових пројеката за развој трговинско-економских односа. Први део, тачније политички формат, данас стоји најбоље за обе стране у поређењу, рецимо, са односима Кина-САД или Русија-САД. Док економски односи заостају. Зато је посета кинеског премијера усмерена на подизање тих веза до нивоа политичких односа. Јасно да главни део наших веза отпада на енергетску и сировинску грану. Али управо је задатак ове посете и споразума који ће бити потписани не просто да се интензивира, већ да се диверзификује енергетска срадња. Другим речима, то нису само нафта и гас, већ и електрична енергија, атомска енергија, нови видови горива, испоруке компримованог гаса, разрада високих технологија у сфери енергетике и енергетске опреме. Укључујући, могуће, перспективу делимичног пуштања кинеског инвестиционог капитала за разраду нових налазишта Сибира и Далеког Истока. А са друге стране, то је покушај да се напипају нове високотехнолошке области за руско-кинеску сарадњу. На пример, иновациони центар Сколково, где се планира кинеско учешће. И не само Сколково, већ и низ нових руско-кинеских технопаркова у пограничној зони.

Премијери две земље, како се очекује, размотриће и финансијске теме, између осталог питање слободне размене јуана и рубље. Она ће вероватно започети већ крајем новембра. Овај корак је могућ захваљујући расту економске сарадње иземеђу Русије и Кине, као и из разлога нестабилности светског финансијског система и слабљења улоге долара.

(Глас Русије)