четвртак, 09. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У Хрватској 50.000 људи остало без посла од почетка кризе изазване коронавирусом
Хроника

У Хрватској 50.000 људи остало без посла од почетка кризе изазване коронавирусом

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 04. јун 2020.

 ЗАГРЕБ - Упркос мерама владе Андреја Пленковића за очување радних места, у Хрватској је без посла у прва два и по месеца корона кризе остало готово 50.000 људи, показују нови подаци Хрватског завода за запошљавање.

Према тим подацима, у Хрватској је 16. марта, на дан који ХЗЗ сматра почетком корона кризе и када су почеле масовније пријаве новонезапослених на берзу рада, било укупно 134.717 незапослених.

До 2. јуна на берзи су биле пријављене 157.772 незапослене особе, што је 23.055 људи више него средином марта, преноси портал Индекс.

То, међутим, ни приближно није укупан број људи који су у корона кризи остали без посла, с обзиром на то да је део незапослених и у кризи нашао посао, а део је брисан из евиденције.

Наиме, подаци ХЗЗ показују да се од 16. марта до 2. јуна на берзи рада пријавило 49.936 новонезапослених, од којих је њих 43.885 на берзу дошло пошто је добило отказ.

Како показују подаци ХЗЗ, највише новонезапослених је из сектора туризма и угоститељства, али и трговине, прерађивачке индустрије и осталих услужних делатности, у које спадају и фризери, козметичари и педикири.

„Већина новонезапослених долази из микро и малих предузећа, од којих су многа у време карантина била затворена”, оценио је економски аналитичар Дамир Новотн. Он наводи да је изостало и сезонско запошљавање, али да, с друге стране, у великим предузећима није било значајнијих отпуштања радника.

Предраг Бејаковић из Института за јавне финансије упозорава да су корона кризом највише били погођени запослени у туризму, угоститељству и личним услугама, али и текстилној, дрвној и аутомобилској индустрији.

Аналитичари с којима је портал Индекс разговарао сагласни су да би број незапослених без владиних мера вероватно био знатно већи. Држава је, наиме, за март платила 3.250 куна по запосленом у свим предузећима која су затражила помоћ и испунила услове, а потом је у априлу и мају тај износ повећан на 4.000 куна.

Међутим, тим мерама сада је крај, бар када је реч о највећем броју делатности, пошто је држава сада мере за очување запослености ограничила на само неколико делатности. Влада, међутим, велика очекивања има од скраћене радне седмице, која би требало да заживи већ овог месеца, и надају се да резултат свега ипак неће бити лавина отказа, наводи Индекс, преноси Танјуг.

И економисти су сагласни да више не треба очекивати најцрњи сценарио када је реч о незапослености, али упозоравају да ће незапосленост у Хрватској наставити да расте.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер