уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У државној служби ради око пола милиона запослених у Србији
Хроника

У државној служби ради око пола милиона запослених у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 12. август 2009.

Ефекти Владиног плана о рационализацији "гломазне" државне управе још увек се не виде. Иако се најављивало, број министарстава у Влади није промењен, а државна служба на локалном и републичком нивоу запошљава готово 500 хиљада људи.

Иако је још крајем прошле године најављено да ће се смањити број запослених у државној администрацији и предузећима, Влада тај проблем споро решава.

Према грубој процени Националне службе за запошљавање, у државној служби ради више од пола милиона људи. У међувремену, Влада је формирала нова тела и именовала директоре.

Без одобрења премијера или Владе, до краја 2009. године не могу се запошљавати нови државни службеници, поручено је из Владе.

У истом периоду, Влада је дала рок да се направи план рационализације, према којем би се број запослених у наредне 4 године смањио.

"У Србији ради више од 2,6 милиона запослених од чега око 20 одсто ради у администрацији и државним предузећима. Према проценама око 500 хиљада људи ради у администрацији на локалном и републичком нивоу и у државним предузећима", изјавио је директор Националне службе за запошљавање Владимир Илић.

Иако је најавила да ће смањити број агенција, канцеларија и регулаторних тела, Влада је у јуну донела Уредбу о оснивању Националног савета за децентрализацију.

У Србији и даље постоји Фонд Федерације за кредитирање бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина, који има заједничке службе са Фондом за финансирање повећања запослености.

Док се не утврди како ће даље функционисати, новоименовани в.д. директор оба фонда објашњава да, одлуком из 2006. године, фондови раде на основу некадашњих савезних закона.

"Директор оба фонда је законом дефинисан и Влада је ту учинила додатан напор у смислу редукције јер није поставила дирекотра него вршиоца дужности. Вршилац дужносити је из редова радне заједнице тих фондова, што значи да су тиме додатно смањени трошкови пословања, мада оно што је можда најбитније и што можда јавност интересује ти фондови су небуџетске институције", изјавио је в.д. директор Фонда Федерације Мирољуб Покушевски.

Аналитичари оцењују да ће смањење администрације тешко ићи и да је политичка најава једно, а реализација друго.

Упозоравају да се не може тражити отпуштање радника у предузећима, а да се то не чини и у државном апарату.

"Када се крене у реализију то иде много теже. Неопходно је да најпре видимо спремност политичког врха да кроз смањивање броја министарстава у Влади, броја помоћника и заменика не покажу социјалну одговорност и свест да је читаво друштво у кризи", сматра аналитичар Зоран Стојиљковић.

Влада је одустала од најављене рационализације у државним службама, јер потребних милијарду и 100 милиона динара ребалансом буџета није обезбеђено.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу тада је оценило да програми, ма колико били добри, морају да сачекају нека друга времена. 

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер