среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > У 2010. куповна моћ грађана ослабила 25 одсто
Хроника

У 2010. куповна моћ грађана ослабила 25 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 26. јануар 2011.

Београд - У последње две године цене су незадрживо расле, а плате и пензије губиле на вредности. Само у 2010. куповна моћ грађана ослабила је за 25 одсто.

Како ствари стоје, и поред одмрзавања плата у јавном сектору и пензија, боље неће бити ни у 2011.

Од почетка овог месеца поскупеле су скоро све животне намирнице, али и средстава за личну хигијену, кућна хемија, сокови, вода, алкохол, кондитори, цигарете, гориво.

Због тога не треба да чуде резултати истраживања агенције Гфк по којима је од 42 европске земље, Србија по куповној моћи у 2010. била тек на 34. месту.

Александар Стевановић, економиста из Центра за слободно тржиште, каже да нам ништа боље неће бити ни ове године и да ће стандард грађана стагнирати до јануара 2012. Могуће је, каже, да се због избора који би могли да се одрже почетком следеће године у систем упумпа одређена сума новца од продаје Телекома, али и то ће бити побољшање на кратак рок.

Економиста и саветник премијера Јуриј Бајец истиче да би куповна моћ грађана ове године могла да буде за нијансу боља него лане јер је дошло до одмрзавања плата и пензија. Уз то би инфлација требало да се задржи на циљаном једноцифреном нивоу, а БДП би требало да порасте на три одсто.

"Верујем и да ће кроз реализацију продаје Телекома и других уговорених инвестиција попут Фијата доћи до стабилизације курса, и да ће раст незапослености бити заустављен", уверен је Бајец.

Он додаје да допринос за побољшање стандарда грађана свакако треба да да и држава и то тако што ће се ухватити у коштац са монополима, што ће омогућити улазак других трговинских ланаца на тржиште и тако ојачати конкуренцију, и што ће повести озбиљну дугорочну аграрну политику како би цене хране биле доступне свима.

"Знамо да становници других већих земаља за храну издвајају од 15 до 20 одсто од својих примања, док у Србији та издвајања износе више од 40 одсто. А бар нам храна може бити јефтинија", истиче проф. др Бајец.

Најбољи показатељ о томе колико данас лошије живимо у односу на почетак економске кризе је поређење актуелних цена намирница с онима од пре две године. У јануару 2009. килограм шећера коштао је 57,90 динара, брашна 50,90, јунетине 566,90 а кромпира 24,90 динара. За литар уља требало је издвојити 110,90, а за млеко 75,90 динара. Ових шест намирница тада је коштало 835,40 динара, док данашњи рачун износи 1.089 динара. Овоме треба додати да је вредност динара у односу на евро за последње две године ослабила за 10 динара. А просечна пензија у односу на јануар 2009. порасла је за свега 504 динара, а плата за 5.567 динара.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер