ТВ„Вијести“: Мило Ђукановић најавио да ће потписати законе када их Скупштина поново усвоји 20. јануара, али није искључио могућност да ће ДПС пред покренути питање уставности Закона о слободи вероисповести
| субота, 16. јануар 2021. | |
|
Предсједник Црне Горе није искључио могућност да ће ДПС пред Уставним судом покренути питање уставности Закона о слободи вјероисповијести.
На састанку предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, предсједника Скупштине Алексе Бечића, премијера Здравка Кривокапића и потпредсједника Владе Дритана Абазовића договорено је да би кохабитација морала да профункцише, јавља Телевизија Вијести. Ђукановић је након пораза на изборима 30. августа казао да очекује кохабитацију са много изазова. За нешто више од мјесец од када смо ушли у њу, Ђукановић је стопирао неке врло важне потезе владе - од непотписивања више закона међу којима су и измјене Закона о слободи вјероисповијести, одбио је захтјев Владе да опозове седам амбасадора као и смјене челних људи Војске Црне Горе. Како незванично сазнаје Телевизија Вијести, Ђукановић је на састанку најавио да ће потписати законе када се их Скупштина поново усвоји 20. јануара. Ипак, лидер ДПС-а није искључио могућност да ће његова странка пред Уставним судом покренути питање уставности Закона о слободи вјероиповијести. Када је ријеч о смјенама у војсци, договорено је да то питање мора бити ријешено дијалогом, односно да се прије свега испоштује протокол, тако што ће се на ту тему разговарати на сједници Савјета за одбрану и безбједност. Питање опозива амбасадора, једино је које није прецизирано до краја. Наводно, и на ту тему, Влада и предсједник требало би да даље разговарају и да се договарају, а не никако да било ко доноси самостално одлуке. "Без институција и њиховог даљег развоја, нема ни демократског ни економског напретка земље", наводи се у заједничком саопштењу предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, предсједника Скупштине Алексе Бечића и премијера Здравка Кривокапића. "На састанку су размотрена питања која се тичу функционалности државе, институција и њиховог даљег развоја, без чега нема ни демократског ни економског напретка земље. Исказана је спремност да се тај интерес слиједи као заједнички национални интерес и унапређује заједничка одговорност према потреби даљег развоја Црне Горе као европског друштва, квалитетнијег животног стандарда и слободе појединца". "Разговарано је и о питањима која су била предмет неразумијевања у првим етапама функционисања кохабитације и исказана је спремност да се већом иницијативношћу за сарадњу и конструктивношћу у дијалогу унапређују и стварају услови да имамо модел кохабитације, који ће водити ефикаснијем функционисању власти и доприносити квалитетнијем легитимисању Црне Горе и њене демократије у међународној јавности", закључује се у заједничком саопштењу. (Вијести) |
