Трибина "Слобода изражавања на трагу европских вредности" у Београду: У Србији медијска слобода не постоји, узурпиран је јавни простор, а у њему само Вучић

Можда у Србији и постоје поједини слободни и професионални новинари, али медијска слобода не постоји и јавни простор је узурпиран од стране председника државе Александра Вучића, закључили су учесници дебате под називом „Слобода изражавања на трагу европских вредности“ коју је вечерас у Дому омладине организовао Институт за Европске послове уз подршку Амбасаде СР Немачке у Београду.

Модераторка дебате била је новинарка Оља Бећковић а говорници су били водитељ Иван Ивановић, др Чедомир Чупић, професор медијске етике на ФПН, Весна Малишић, заменица уредника недељника НИН и Милојко Пантић, новинар.

Весна Малишић је, говорећи о изговорима које власт користи да би вршлиа тоталну контролу над слободом медија и говора, како је навела, објаснила да акутелна власт користи неколико слободних медија као пример и доказ да нема притисака над радом седме силе.

– Тај медијски простор који заузима неколико недељника, само један слободан дневни лист и две слободне телевизије које се емитују само путем кабловске су статистичка грешка а не пример слободе како их режим префставља. Њихов домет је ограничен на уску публику и они не могу да угрозе власт, зато смо и „пуштени“ да будемо слободни.

То значи да је Александар Вучић схватио да му треба да пред Европском Унијом прикаже да има неколико медија који су изговор да постоји слобода мишљења у Србији, истакла је Малишић. Она је рекла и да се пред новинарима који раде у тим „слободним“ медијима налази дилема да ли постају саучесници тиме што раде у таквим условима или би требало да кажу да не желе ништа да објављују док не буду сви слободни.

Ипак, закључује Малишић, ови новинари бирају да се својим радом боре да освоје још слободе и отворе простор и за друге медије и колеге да раде професионално.

Професор Чупић истакао је да постојање тих неколико „слободних“ медија, због тога што они немају могућност чак ни да раде на простору целе Србије, говори да са слободама у нашој земљи нешто није у реду.

Иван Ивановић није се сложио са претходним саговорницима истичући да он сматра да неколико независних медија уопште нису ни доказ ни пример да слобода медија у Србији постоји.

– Слобода не постоји. Ко год је професионалан плаћа озбиљну цену за ту слободу и при томе не мислим на материјално, већ мислим на негативне кампање против сваког ко каже нешто различито од овог прописаног мишљења централне отаџбинске управе. Јер и код Хитлера је свако могао да каже шта хоће, али га после убију ако то што је рекао вођи смета, закључио је Ивановић.

Малишић је објаснила и да постоји механизам како власт претвара медије у непрофесионалне, односно покушава да их прикаже таквим онемогућавајући им да раде оно што начела новинарства налажу.

– Мени као новинару требају различита мишљења да бих била до краја професионалац. Али нико из власти не жели да одговара на наша питања да полемише о било којој теми. Дакле они нам укину могућност да чујемо другу страну и онда нас оптуже да смо једнострани. То је метод манипулације којим се они служе, навела је Малишић.

Милојко Пантић истакао је да никада нигде, осим у Србији није чуо да се један политичар толико пута обраћа нацији, хвали себе и своје, осуђује све остале и коментарише бувално све – од убиства опскурне кафанске певачице, преко написа на друштвеним мрежама до стања на Косову и у спортским клубовима. и то језиком који није примерен ни обичном човеку на улици а не политичару па још и председнику државе.

– То је,верујте ми, ја то добро знам, језик хулигана из оне рупе на Звездиној северној трибини. У тој рупи се деведесетих година формирао његов карактер, у међунационалним и међуклупским тучама навијача, хулигана из загребачког Динама, Партизана и Звезде под командом највећег криминалца Европе тог доба – Жељка Ражнатовића Аркана.

Дакле, такав лик и такав карактер је данас на челу једне интересне групе људи – квазинационалиста, екстремиста, насилника сваке врсте, који себе лажно називају политичарима.

Они су злоупотребом демократских правима окупирали и заробили Србију, закључио је Пантић, Иван Ивановић утом је прокоментарисао да није слобода говора то што су окупљени изнели овакве ставове у Дому омладине, већ то што Милојко ово, напред наведено, не може да каже ни на једној телевизији са националном фреквенцијом.

Професор Чупић истакао је да на овом месту треба направити разлику и рећи да овде разговарају слободни људи, да таквих још има, али да је проблем то што је заробљен јавни простор.

– Александар Вучић је узурпатор – он је узурпирао јавну сцену, узурпирао је државу, институције, заробио извршну власт и претворио је у свој сервис, али није мене лично заробио. Морамо размишљати о слободи тако да људи не изађу вечерас одавде уплашени да нема слободних људи. Овде је узурпирано јавно добро и то јавно добро злоупотребљено, манипулисано, а власништво над њим није добро уређено, истакао је Чупић.

Иван Ивановић приметио је и да постоји разједињеност међу новинарима око питања ко од њих ради професионално свој посао, ко не, који су то прави стандарди које треба поштовати, и да је та разједињеност помогла режиму да нам одузме медијске слободе.

Оља Бећковић истакла је на самом почетку да је на трибини требало да говори и Сузана Васиљевић, шефица канцеларије за односе са медијима председника Србије Александра Вучића. Бећковић је додала да је учешће Васиљевићеве отказано у последњем тренутку што је већ познати образац односа представника власти према покушајима за развијање дебате и критичкој јавности.

Нека од главних питања на дебати била су „зашто су слободни и етични медији неопходни за развој демократије и друштва“, „са каквим се изазовима новинари суочавају у времену узаврелих политичких тензија“, „колики практични утицај на слободу говора имају приступни преговори са Европском унијом“, и „који су остали изазови и проблеми са којима се Србија среће на пољу стварања простора за дијалог и размену мишљења у друштву“.

Трибина непожељна у Нишу

Трибина „Слобода изражавања на трагу европских вредности“ у организацији Института за европске послове требало је да се одржи крајем априла у Нишу, у хотелу „Неw цитy“ који је у власништву Новице Тончева, високог функционера СПС-а.

Хотел је отказао одржавање трибине уз обрзаложење да је сала поплављена што је изазвало полемику у јавности и спекулације да су говорници и овакав вид дебате непожељни с обзиром на њихове често критичке ставове према власти. Упоредо са тим појавили су се и снимци на којима се види да је сала хотела у добром стању, односно нису били видљиви трагови поплаве о којој се говорило. Тончев је за наш лист раније демантовао да се ради о покушају забране уз позив да се трибина одржи истог дана. Ипак, у тако кратком року било је неизводиво да организатори и гости стигну до Ниша.

(Данас)