четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Три године од проглашења независности Косова
Хроника

Три године од проглашења независности Косова

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 16. фебруар 2011.

БЕОГРАД – Сутра се навршавају три године од када је Косово једнострано прогласило независност.

У Декларацији о независности, коју је тада усвојила акламацијом Скупштина Косова, наведено је да ће независно Косово бити „посвећено миру и стабилности”, а да ће косовска држава „бити формирана на основу плана Мартија Ахтисарија”.

„Косово је демократско, лаичко и мултиетничко друштво” које ће прихватити „међународно цивилно и војно присуство”. „Независношћу, Косово преузима међународне обавезе, обезбеђује сигурност граница са суседним земљама и одриче се насиља као начина за решавање несугласица”, пише, поред осталог, у том документу.

Дан касније Косово је признало осам земаља, први је био Авганистан, затим САД, Француска, Албанија, Турска, Велика Британија, Аустралија и Сенегал.

У протекле три године Косово је признало укупно 75 држава, међу којима су земље региона, осим БиХ, и 22 земље чланице ЕУ.

На захтев Русије и Србије одржана је седница Савета безбедности УН. Генерални секретар УН Бан Ки Мун изјавио је тада да је Резолуција 1244 Савета безбедности и даље правни оквир за Косово.

На тој седници председник Србије Борис Тадић затражио је од генералног секретара УН Бан Ки Муна да поништи једнострано проглашену независност Косова и распусти Скупштину Косова.

Истога дана (18. фебруар) Скупштина Србије потврдила је ранију одлуку Владе Србије о поништавању једностраног проглашења независности Косова и Метохије, а шеф дипломатије Вук Јеремић повукао је амбасадоре из земаља које су признале независност Косова.

Неколико десетина хиљада Срба протестовало је у српским срединама на Косову и Метохији, противећи се једностраном проглашењу независности Косова.

На митингу у Београду 21. фебруара, под називом „Косово је Србија” пред неколико стотина хиљада људи говорио је и премијер Србије Војислав Коштуница, као и тадашњи заменик председника Српске радикалне странке (СРС) Томислав Николић.

У инцидентима више хиљада демонстраната при крају митинга, запаљена је амбасада САД у Београду, а неколико других је оштећено. Демолирано је неколико објеката ресторана Мекдоналдс и продавница у центру града из којих је однета фирмирана роба. Током изгреда једна особа је погинула, више од 150 демонстраната и полицајаца је повређено, а у полицију су приведене 192 особе.

У јуну 2008. Косово је добило своју химну, а ступио је на снагу и нови косовски Устав.

Генерална скупштина УН је, на захтев Србије, 8. октобра 2008, усвојила резолуцију којом се од Међународног суда правде (МСП) у Хагу тражи да одговори на питање: „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом”.

Тај суд је 22. јула прошле године утврдио да једностраним проглашењем независности Косова нису прекршени међународно право, резолуција 1244, ни међународни правни поредак на Косову. Саветодавно мишљење МСП не обавезује државе.

Два месеца касније (8. септембар) Србија је доставила Генералној скупштини УН нови предлог резолуције о Косову, усаглашен са ЕУ, који је усвојен наредног дана акламацијом, без гласања.

Проглашењу независности претходили су неуспешни преговори Београда и Приштине, уз посредовање „тројке” Контакт групе.

Почетак преговора о будућем статусу Косова одобрио је Савет безбедности УН 11. октобра 2005, а месец дана касније Савет безбедности именовао је бившег председника Финске Мартија Ахтисарија за изасланика УН у тим преговорима.

Директни преговори делегација Србије и Косова почели су 20. фебрура 2006. у Бечу, а завршени су неуспехом 28. децембра наредне године.

Први директни преговори највиших званичника власти Србије и Косова одржани су у Бечу 24. јула 2006, такође без резултата. Председник Србије Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница заузели су се за широку аутономију Косова као компромисно решење за будући статус Покрајине, а косовски званичници Фатмир Сејдиу и Агим Чеку за независност и да Косово што пре постане држава.

У децембру 2007. окончан је период од 120 дана додатних преговора Београда и Приштине. У извештају представника ЕУ, САД и Русије генералном секретару УН Бан Ки Муну „тројка” је навела да две стране нису постигле споразум о будућем статусу Косова.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер