Treća godišnjica samoproglašene nezavisnosti Kosova

17. februara navršava se tri godine od trenutka jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine. U prištini se očekuju svečane ceremonije, mada je odsustvo formirane vlade u pokrajini ostavilo određeni pečat na aktualnu godišnjicu. Mišljenje našeg komentatora Petra Iskenderova.

Poslednjih dana predstavnici EU naprestano su pozivali albanske lidere Kosova da se dogovore konačno o raspoređivanju dužnosti i da formiraju kabinet uoči treće godišnjice deklaracije o nezavisnosti. Ipak predsednik parlamenta Jakup Krasnići konstatovao je nesposobnost uklapanja u rokove i objavio da će prvo zasedanje novog sastava kosovske Skupštine proteći tek 24. februara. Do tada može biti konačno formiran sporazum o formiranju koalicije Demokratske stranke Kosova Hašima Tačija i Alijanse za novo Kosovo milionera Bedžeta Pacolija.

Ipak ne radi se samo i toliko o ličnostima vodećih kosovskih političara. Najvažnija je kriza međunarodno-pravnog sistema primenjeno na problem Kosova. Bez obzira na to što je nezavisnost pokrajine priznalo preko 70 država, ono se ne može smatrati punopravnom državom. Prema važećoj rezoluciji SB UN br. 1244 od 1999. godine, Prištinu na međunarodnoj sceni i dalje treba da predstavlja pokrajinska misija UN. A to znači da glavni cilj separatista – postati punopravna država – nije postignut.

Sa druge strane, međunarodna zajednica nema realne usaglašene poluge delovanja na Pirštinu. Tako Parlamentarna skupština SE usvaja strogu rezoluciju o zločinima OVK, a predstavnici UN i EU razmatraju bivšeg političkog rukovodioca OVK Hašima Tačija kao ključnog partnera.

Posebno pitanje treba uputiti NATO-u. Iskustvo vojnih operacija alijanse na evroazijskom prostoru omogućava da se tvrdi da ova organizacija ne rešava toliko probleme koliko stvara nove – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

Sve vojne operacije u kojima je učestvovao NATO, imale su kao jednu od posledica značajno uvećanje proizvodnje nakrotika i njihove isporuke. I pre svega to se tiče Kosova. Iza Kosova 2001. godine usledio je Avganistan. Na kraju iz Avganistana na teritoriju Rusije, a sa Kosova u Zapadnu Evropu u ogromnoj količini krenuli su narkotici. NATO drži na Kosovu vojne odrede i treba da kontroliše situaciju. Mada stiče se utisak da je alijansa sada zauzeta drugim problemima. U svakom slučaju, planove smanjenja svog prisustva na Kosovu on ispunjava bez odstupanja.

Slična situacija daje mogućnost da se govori o efektu ćorskokaka u kosovskom regulisanju koji i dalje traje, što u svakom trenutku može dovesti do novih sukoba. Jer kosovski Srbi i dalje ne priznaju vlasti u Prištini i smatraju sebe građanima Srbije. Albanske vlasti Kosova ne kriju nameru da uspostave uz podršku EU i NATO-a kontrolu nad čitavom teritorijom samoproglašene države.

(Glas Rusije)