Трећа годишњица самопроглашене независности Косова

17. фебруара навршава се три године од тренутка једностраног проглашења независности Косова 2008. године. У приштини се очекују свечане церемоније, мада је одсуство формиране владе у покрајини оставило одређени печат на актуалну годишњицу. Мишљење нашег коментатора Петра Искендерова.

Последњих дана представници ЕУ напрестано су позивали албанске лидере Косова да се договоре коначно о распоређивању дужности и да формирају кабинет уочи треће годишњице декларације о независности. Ипак председник парламента Јакуп Краснићи констатовао је неспособност уклапања у рокове и објавио да ће прво заседање новог састава косовске Скупштине протећи тек 24. фебруара. До тада може бити коначно формиран споразум о формирању коалиције Демократске странке Косова Хашима Тачија и Алијансе за ново Косово милионера Беџета Пацолија.

Ипак не ради се само и толико о личностима водећих косовских политичара. Најважнија је криза међународно-правног система примењено на проблем Косова. Без обзира на то што је независност покрајине признало преко 70 држава, оно се не може сматрати пуноправном државом. Према важећој резолуцији СБ УН бр. 1244 од 1999. године, Приштину на међународној сцени и даље треба да представља покрајинска мисија УН. А то значи да главни циљ сепаратиста – постати пуноправна држава – није постигнут.

Са друге стране, међународна заједница нема реалне усаглашене полуге деловања на Пирштину. Тако Парламентарна скупштина СЕ усваја строгу резолуцију о злочинима ОВК, а представници УН и ЕУ разматрају бившег политичког руководиоца ОВК Хашима Тачија као кључног партнера.

Посебно питање треба упутити НАТО-у. Искуство војних операција алијансе на евроазијском простору омогућава да се тврди да ова организација не решава толико проблеме колико ствара нове – истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова.

Све војне операције у којима је учествовао НАТО, имале су као једну од последица значајно увећање производње накротика и њихове испоруке. И пре свега то се тиче Косова. Иза Косова 2001. године уследио је Авганистан. На крају из Авганистана на територију Русије, а са Косова у Западну Европу у огромној количини кренули су наркотици. НАТО држи на Косову војне одреде и треба да контролише ситуацију. Мада стиче се утисак да је алијанса сада заузета другим проблемима. У сваком случају, планове смањења свог присуства на Косову он испуњава без одступања.

Слична ситуација даје могућност да се говори о ефекту ћорскокака у косовском регулисању који и даље траје, што у сваком тренутку може довести до нових сукоба. Јер косовски Срби и даље не признају власти у Приштини и сматрају себе грађанима Србије. Албанске власти Косова не крију намеру да успоставе уз подршку ЕУ и НАТО-а контролу над читавом територијом самопроглашене државе.

(Глас Русије)