Транспарентност Србија: Током београдских избора странке потрошиле 2.3 милиона евра на кампању - удео СНС на ТВ оглашавање био 70 одсто, а на рекламирање у штампи 77 одсто

 Београд -- Изборне листе су за рекламу током кампање за локалне изборе у Београду 4. марта потрошиле укупно 2,3 милиона евра, објавила је Транспарентност Србија.

"Укупна цена кампање је била око 2,3 милиона евра, од чега је за оглашавање на ТВ станицама издвојено око два милиона евра, а за рекламе у штампаним медијима око 300.000 евра", казао је на конференцији за новинаре програмски директор Транспарентности Немања Ненадић.

Он је казао да подаци показују доминација листе око СНС у медијима пре избора, те и у изборним резултатима.

Према анализи Транспарентности, представници листе око СНС су 294 пута били на насловним странама дневних новина и то у позитивном контексту, што су 94 насловне стране више од свих других листа заједно.

"Удео СНС у укупним трошковима за ТВ оглашавање у предизборној кампањи био је 70 одсто (1,4 милиона евра), листе око Драгана Ђиласа око 15 одсто (око 295.000 евра, а СПС-ЈС око осам процената (око 164.000 евра", рекао је Ненадић.

Удео СНС-а у укупним трошковима рекламирања у штампи био је 77 процената, СПС-ЈС око 10 одсто, а листе око Драгана Ђиласа седам процената.

На основу изборног успеха, листе које су прешле цензус могу да по закону очекују укупно 300.000 евра из буџета за покриће трошкова кампање

"СНС може очекивати 147.000 евра, листа Драгана Ђиласа око 60.000 евра, листа Александра Шапића око 25.000 евра, а СПС-ЈС око 20.000 евра", рекао је Ненадић.

Према његовим речима, још се не зна како су странке финансирале кампању, јер је законом прописано да се извештај о финансирању изборних кампања доставља 30 дана после окончања изборног процеса. Ненадић се зато залаже да се обезбеди јавност података о финансирању кампање још док избори трају.

Мониторинг београдских избора је још једном показао, како је навео, да се хитно морају побољшати прописи о изборима, кампањи и њеном финансирању, као и о оглашавању и раду државних органа.

Ненадић је рекао да су током кампање надлежни органи имали "пасиван однос" према евентуалним кршењима закона.

Навео је да Регулаторно тело за електронске медије које није реаговало у многим случајевима када се сумњало на кршење правила, да се Агенција за борбу против корупције није оглашавала поводом могућих повреда правила о финансирању кампање и правила да јавни функционери раздвоје јавну и партијску функцију.

Додао је да јавно тужилаштво није охрабрило људе који имају сазнања о евентуалним злоупотребама службеног положаја или куповине гласова да то пријаве.

Мањкавост прописа показала се и у случају валидности прикупљене документације за кандидатуру изборних листа, јер је од 24 изборне листе, 14 није добило ни један проценат гласова.

"За накнаде члановима бирачких одбора издвојено око милион евра. Половину тог новца су добиле изборне листе које нису имале шансе да досегну изборни цензус", рекаоје Ненадић и додао да је буџетски новац у том случају лоше искоришћен.

Сарадник Транспарентности Србија Златко Минић казао је да је од 24 листе на београдским изборима пет освојило мање гласова него што је било потребно прикупити потписа за кандидовање.

"Мање гласова од неопходног броја потписа имале су листе ЛДП-а, Доста је било Милорад Радуловић, Републиканска странка, Беогондола и Јединствена странка правде", казао је Минић.

Навео је да је седам листа које су имале по 2.368 чланова бирачких одбора, добило мање гласова од тог броја - листа Муамера Зукорлића, Грчка странка, ЛДП, Ниједан од понуђених одговора, Доста је било Милорад Радуловић, Јединствена странка правде и Републиканска странка.

"То значи да чланови бирачких одбора тих листа који су добили по 2.000 динара нису гласали за те листе", казао је Минић.

Председник Транспарентности Србија Владимир Гоати оценио је да су локални избори у Београду добар показатељ шта би могло да се деси на парламентарним изборима, јер главни град даје готово трећину бирачког тела земље.

Он је нагласио да су ти избори показали да је "партијски рељеф" у Србији промењен и да је од вишепартијског система са три до четири веће странке, сада на делу "вишепартијски систем у којем доминира једна партија".

"Нема равнотеже између позиције и опозиције, што је добро за оне на власти, али не и за демократију", рекао је Гоати.

(Бета)