петак, 19. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Транспарентност Србија: Предлог закона о спречавању корупције не решава битне проблеме
Хроника

Транспарентност Србија: Предлог закона о спречавању корупције не решава битне проблеме

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 14. мај 2019.

 Транспарентност Србија (део Transparency International) упутила је данас свим посланичким групама у Народној скупштини предлоге за побољшање у чак 65 од укупно 114 чланова Закона о спречавању корупције.

Транспарентност сматра да, између осталог, решења нису задовољавајућа у погледу спречавања злоупотребе јавних функционера за политичку промоцију („функционерска кампања“), услова за избор директора и начина избора чланова Одбора/Већа Агенције, кумулације функција, решавања сукоба интереса, пријављивања имовине и кажњавања давања лажних података о имовини и приходима јавног функционера. 

Посебно скрећемо пажњу на то да је предлог погоршан у односу на претходне нацрте тако што су, без образложења, из круга јавних функционера искључени они који своје функције врше у привредним друштвима које оснивају јавна предузећа и у неприватизованим привредним субјектима. 

Закон о Агенцији за борбу против корупције, према плановима из антикорупцијске стратегије, требало је битно унапредити још 2014, а према обавезама из преговарачког поглавља 23, у 2016. години. Међутим, ни предлог закона који је упућен у скупштинску процедуру, након три раније објављена нацрта, не решава све проблеме који су уочени у пракси. 

Иако је о нацрту овог закона организована јавна расправа 2016, 2018 и 2019, Министарство правде, супротно обавези из члана 41. Пословника Владе, није објавило извештај са јавне расправе у којем би указало због чега сматра да су добијени предлози неприхватљиви, односно да су решења која предлаже боља од оних која су сугерисали учесници јавне расправе. 

Транспарентност такође указује да не стоји ни образложење због којег је наводно неопходно о овом акту расправљати у хитној процедури (испуњавање препорука ГРЕКО). Наиме, реч је о обавезама за које је први рок истекао 31.12.2016, а нови додатни рок је 31.12.2019, док је почетак пуне примене закона предвиђен за септембар 2020. Због тога, Транспарентност – Србија предлаже да Скупштина о овом предлогу расправља у редовној процедури, што би омогућило темељно разматрање свих спорних питања. 

(Транспарентност Србија)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер