уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тонино Пицула: Процес проширења ЕУ је политички, важно да се државе кандидати, попут Србије, усаглашавају и синхронизују са политикама ЕУ. Београд се лакше солидарише са агресором, него са жртвом
Хроника

Тонино Пицула: Процес проширења ЕУ је политички, важно да се државе кандидати, попут Србије, усаглашавају и синхронизују са политикама ЕУ. Београд се лакше солидарише са агресором, него са жртвом

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 07. јул 2022.

 Процес проширења Европске уније је политички и зато је важно да се поједине државе кандидати, попут Србије, усаглашавају и синхронизују са политикама ЕУ, рекао је посланик у Европском парламенту Тонино Пицула у интервјуу за портал European Western Balkans.

„Зашто је процес пре свега политички? Зато што број становника са Западног Балкана је отприлике је 3,7% када гледамо број становника ЕУ 27. Ствар са економијама је још јаснија. Све економије земаља Западног Балкана заједно чине 2,5% снаге Европске уније у овоме садашњем формату. Према томе, реч је о политици“, изјавио је посланик Европског парламента из редова Социјалиста и Демократа (С&Д) за ЕЊБ.

Он је додао да је зато важно да политика појединих држава кандидата, попут Србије, буде усаглашена и синхронизована са политикама ЕУ и тада ће опасти разлози за спори напредак у преговорима.

„Али не можете очекивати скоковит или нормалан напредак једне земље попут Србије, која има тако низак постотак усаглашености са Заједном европском спољном и безбедносном политиком. И утисак је да се такав је бар утисак међу великим бројем аналитичара и политичара, да се вођство у Београду лакше солидарише са агресом него са жртвом“, рекао је Пицула.

Говорећи о Самиту Европске уније, Пицула је оценио да немају сви на Западном Балкану једнако право на разочарање, већ само они који су урадили и више него што се од њих тражило у стандардном процесу приступања, попут Северне Македоније која је променила име.

„Када је реч о разочарању ту би такође био резервисан јер право на разочарање немају сви. Мислим да право на разочарање имају они који су нешто и направили, па чак поготово они који су направили и више него што се од њих тражило у некаквом стандардном приступању или током преговарачких преговора“, изјавио је Пицула у студију у Европском парламенту. Он је додао да једнако право на разочарање има и Албанија, којој нису такође отворени преговори, јер је направила озбиљан захват у области правосуђа.

Он је оценио да је одлука Европског савета да додели статус кандидата Украјини и Молдавији добра вест и за Западни Балкан јер је то дало „нови замах“ политици проширења, у којој се ништа није догађало десет година. Према његовим речима то значи да је ЕУ поново начинила проширење геостратешким и геополитичким питањем Уније.

Пицула међутим напомиње да то не значи да ће Европска унија у случају региона обрисати постојеће дугове и одрећи се уговорне инфраструктуре која већ постоји.

„Није на Бриселу да брише дугове, него на политичким вођствима држава Западног Балкана да испуне реформе. И то ће онда оснажити размишљања да се Западни Балкан не заборави, јер сматрам да се ради о једном геостратешки пресудно важном простору за реализацију пројекта Европске уније као једне утицајне геополитичке силе“, рекао је Пицула.

На питање о ставу према предлогу француског председника Емануела Макрона о креирању Европске политичке заједнице, Пицула је рекао да остаје још увек скептичан. Он је подсетио да ово није први пут да се из „политичке радионице француских председника“ лансирају слични пројекти, наводећи Унију за Медитеран коју је осмислио тадашњи председник Саркози, која после 12 година није оправдала своје постојање.

„Ово је једна врста поруке да Француска рачуна на земље које деле европске вредности, али ја понављам, ја бих више волео да видим напредовање у том једном договореном и структурираном процесу у којем држава савладавајући одређене проблеме приближава се чланству у ЕУ. Генерално, мени се чини да ми на Западном Балкану имамо праву инфлацију различитих механизама регионалне сарадње, а мањак стварног напретка“, оценио је Пицула наводећи и пример Отвореног Балкана као новог облика регионалне сарадње, који „у старту дели државе, уместо да их повезује“.

(European Western Balkans-Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер