четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Томислав Николић: Стефан Немања је пример мудре политике каква је потребна и данас
Хроника

Томислав Николић: Стефан Немања је пример мудре политике каква је потребна и данас

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. октобар 2014.

БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић изјавио је данас да је родоначелник династије Немањића, Стефан Немања, једна од најважнијих личности у целокупној српској историји и да за нове генерације представља светионик који одређује правац очувања српске државе.

"Владавина Великог жупана Стефана Немање је пример мудре политике каква је потребна и данас. Искушења која је имао у настојању да обезбеди самосталност Србије, његова храброст и одлучност у спољној политици, пример су да велика дела и богата заоставштина нису могући без велике личне жртве, одлучности, непоколебљивости и посвећености", рекао је Николић.

На скупу "Владар, монах и светитељ: Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216)", председник Србије подсетио је да је Стефан Немања, најмлађи и најспособнији син властелина Завиде, био родоначелник династије Немањића, која је створила моћну српску државу, конкурентну и самој Византији.

"Када бисмо навели само ту чињеницу било би довољно за оцену да је био један од најзначајнијих владара у српској историји. Уз то, отац је Светога Саве, а та два свеца су два угаона камена Српске православне цркве, чија је улога у идентитету и култури српског народа - кључна", подвукао је Николић.

Дистанца од девет столећа, према његовим речима, довољна је да можемо да констатујемо да је Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви - једна од најважнијих личности и у целокупној српској историји.

ВЛАДАР КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА СЕ ИЗБОРИ СА ТЕШКОЋАМА

Николић је указао на то да је Стефан Немања увео православље као званичну религију и градио цркве и манастире који су бисери архитектуре и фрескосликарства.

Према његовим речима, Стефан Немања је земљу затекао подељену и разједињену, умео да се избори са тешкоћама и створио је услове за утврђивање српске државности и проширење српских граница.

"Умео је да пошаље изасланике чак у Нирнберг да са царем Фридрихом Барбаросом уговоре савез против Византије, али је исто тако знао да цару Византије Манојлу Комнину пошаље своју војску ради помоћи у бици код Мириокефалона. Његовом заслугом Косово, Зета, Травунија, Захумље, Неретвљанска област постадоше делови српске државе", навео је Николић.

"За нове генерације Стефан Немања представља светионик који одређује правац очувања српске државе. Његов лични пример је обавеза да се као највеће благо чува драгоцена земља која нам је привремено дата на чување. Тај аманет није он оставио само својим потомцима, већ свим Србима, за вјеки векова", рекао је Николић.

Председник Србије је додао да је родоначелник династије Немањића упозорио да народ није народ без земље, да народ није народ ако допусти да нема свој језик, да народ није народ без вере и љубави.

"Пред тим заветним речима, нико не може да остане равнодушан..." рекао је Николић.

Он је подсетио да је Стефан Немања поручио да смо ми Словени могли бити једно биће, снажни и непобедиви, али да су нас нажалост, размирице и разни интереси раздвојили и ослабили.

Николић је навео да је српски владар учио да не мрзимо друге, али да чувамо своје и цитирао великог жупана: "Јер ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве злобе".

Чак је и његово повлачење са трона имало дубоки дипломатски и надасве државнички смисао, а силазак са власти за њега није представљало никакву тешкоћу, јер за Стефана Немању световна власт је имала смисао само ако је у служби народа и државе, казао је председник Србије.

"Своју мисију служења народу и држави наставио је потом на Светој гори, где је прешао у вечни покој, са последњим речима хвале у славу Бога, у дубокој старости 13. фебруара 1199. као монах Симеон у манастиру Хиландару, а 1208. његове су мошти пренете у манастир Студеницу, где се и сада налазе", навео је Николић.

ВЕЛИКИ ЗАДУЖБИНАР И КТИТОР

Председник Србије је подсетио и на речи Светог Саве који је о свом оцу написао:

"Јер сам Бог зна, а ни од људи није скривено колико је био његов подвиг за нас и за људска незнања, овога блаженога мужа, господина нам и учитеља, који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру и нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи, други му неће бити раван".

Николић је нагласио да је Стефан Немања ударио темељ ономе што се касније препознаје као посебна одлика српске средњовековне државе - не правни партикуларизам који влада у осталим државама Европе, већ универзалност, јединство правног система, што је два века касније кулминирало доношењем Душановог законика.

"У тадашњој Европи само су две државе имале јединствен правни систем: Византија и Србија", указао је Николић и додао да је на спољно-политичком плану, дефинитивно окренуо правац српске државне и црквене политике према Византији.

"Ово је одлука која је судбински утицала на стварање идентитета какав данас постоји код Срба", рекао је Николић.

Према његовим речима, Стефан Немања је већ у време своје световне власти био први велики задужбинар, ктитор бројних цркава и манастира, Студенице, Свете Богородице у Топлици, Светог Георгија у Расу, "а од изградње његових Ђурђевих ступова рачуна се настанак Рашког стила градње сакралних објеката".

"Хиландар је, по речима Светог Саве, подигао тако што је место које је било "пусто ловиште зверова" препознао као место где треба саградити свети манастир. У идеалтипском погледу он је први српски светитељ, он је први који "заступа и штити" полетни и јуначни српски род "на небесима". Од њега почиње оно укључивање Срба међу старије народе хришћанске васељене", подвукао је Николић.

Према његовим речима, девет столећа касније, суочени са сличним искушењима, Стефан Немања је путоказ за вођење државе.

"И када нас присиљавају да се одрекнемо дела свог бића, оклеветани и уморни од сталне борбе, растргнути изнутра и споља, исмејани и проглашени истовремено и издајницима и националистима, стојимо усправно, јер су правда и истина на нашој страни и помажу нам да не поклекнемо", рекао је председник Николић.

"Можда се некима чини да смо поражени и понижени, али наша је борба праведна, а њихови, најчешће бедни и економски интереси нису довољни да победе српски народ", рекао је Николић и додао да су они који су протутњали нашом земљом, само тренутак у нашем памћењу, а одлазили су односећи на себи проклетство наше проливене крви.

Учинићемо све да Срби више никада не буду народ који свако може некажњено да прогони или прогна, поручио је председник Србије на скупу "Владар, монах и светитељ: Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216)", одржаном у Ректората Универзитета у Београду.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер