Početna strana > Hronika > Momčilo Krajišnik: Muslimani nemaju svoj entitet i sada verovatno hoće da zaokruže svoju državu
Hronika

Momčilo Krajišnik: Muslimani nemaju svoj entitet i sada verovatno hoće da zaokruže svoju državu

PDF Štampa El. pošta
sreda, 11. januar 2017.

BEOGRAD - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Beogradu sa predsednikom asocijacije "Stvaraoci Republike Srpske" Momčilom Krajišnikom o unapređenju kulturnih veza srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije.

Kako je saopšteno iz pres službe predsednika Srbije, Krajišnik je Nikoliću, u ime Asocijacije, dodelio plaketu "Oktobarska spomenica Republike Srpske 1991".

U razgovoru je poseban akcenat stavljen na položaj i zaštitu ljudskih prava srpskog naroda u zemljama regiona, kao i zaštitu ćirilice i srpskog jezika, navodi se u saopštenju.

Nikolić je predložio da se u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti održi naučni skup o srpskom jeziku i pismu i prihvatio da bude pokrovitelj tog skupa.

Momčilo Krajišnik je bio prvi predsednik parlamenta RS, a pred Haškim tribunalom osuđen je za ratne zločine u BiH. Pušten je na slobodu u avgustu 2013. posle dve trećine izdržane kazne.

Pored Krajišnika, u razgovoru sa Nikolićem su učestvovali i predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore Momčilo Vuksanović i akademik Slobodan Remeti.

"Muslimani nemaju svoj entitet i sada verovatno hoće da zaokruže svoju državu”

Predsednik Asocijacije stvaraoci Republike Srpske Momčilo Krajišnik rekao je da je u Bosni i Hercegovini nastavljen rat verbalno i političkim sredstvima i da se srpskom narodu osporavaju prava, ali je isključio mogućnost izbijanja oružanih sukoba.

"Mi smo u Dejtonu napravili kompromis. Republika Srpska je ujedinila svoju samostalnost sa Federacijom sa nadom da ćemo taj kompromis svi podržavati da bi život svima bio podjednako dobar", rekao je Krajišnik u izjavi novinarima posle susreta sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

On kaže da "muslimansko rukovodstvo" u BiH danas pokušava da nametne kako će se ostali ponašati.

"Smatram da je na neki način Bosna i Hercegovina postala nemoguća država. Dodik je originalan, pa to otvoreno kaže", dodao je Krajišnik.

Smatra da BiH neće moći da opstane ako se nastavi postojeći trend.

"Ja se plašim, jer nijedan brak, pa ni država ne može opstati silom ako se narodi ne osećaju udobno. Srpski se narod ne oseća udobno i ne oseća se udobno ni hrvatski narod", ocenio je Krajišnik.

Krajišnik je naveo primer Jugoslavije istakavši da je on lično bio veliki Jugosloven i zaljubljenik u Jugoslaviju.

"U Bosni i Hercegovini je stanje alarmantno i teško. Imam utisak da ti koji to rade namerno rade da naprave apsurdnu državu", smatra Krajišnik.

On je ukazao da "Muslimani nemaju svoj entitet" i da sada verovatno hoće da zaokruže svoju državu, a misle da im neko drugi ne dozvoljava. Krajišnik je rekao i da ne veruje da će doći do novih ratnih sukoba i da su mogući samo "sporadični sukobi".

"Tamo više nikome ne pada na pamet, prvenstveno roditeljima koji su izgubili svoje najmilije, da se ratuje. To je potpuno isključeno", smatra Krajišnik.

Krajišnik je rekao i da u BiH ne bi trebalo ništa raditi bez saglasnosti sva tri naroda i da Srbi ne treba da teže da se silom otcepe. On je zaključio i da je Republika Srpska stvorena voljom srpskog naroda, ali da u njoj svi građani imaju jednaka prava.

"Ovo što je Incko rekao je nedopustivo. Kao da je zalutao negde poredeći praznik NDH sa 9. januarom", zaključio je Krajišnik.

Fond za humanitarno pravo: Nedopustivo ruganje žrtvama

Fond za humanitarno pravo (FHP) osudio je danas odluku predsednika Srbije Tomislava Nikolića da se sastane s predsednikom Asocijacije "Stvaraoci Republike Srpske" Momčilom Krajišnikom, jer se radi o čoveku koji je bio osuđen za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

"Takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje žrtvama, i u direktnoj je suprotnosti s proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu", piše u saopštenju FHP.

Krajišnik je u martu 2009. godine pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom na 20 godina zatvora zbog deportacije, prisilnog preseljenja i progona nesrpskog civilnog stanovništva u BiH kao zločina protiv čovečnosti. Na slobodu je pušten 2013. godine, pošto je izdržao dve trećine kazne.

"FHP smatra da odluka predsednika Srbije da se sastane s Krajišnikom, ne predstavlja puku podršku RS, poput one nedavno izražene u Banjaluci, već govori da vlast koju predsednik Srbije predvodi, podržava i način na koji je ona, uz Krajišnikov veliki doprinos, tokom rata stvarana - vojnim putem i etničkim čišćenjem zauzetih teritorija", navodi ta nevladina organizacija.

FHP je ocenio da održavanje kontakata zvaničnika institucija Srbije sa osuđenim ratnim zločincima, opstruira proces suočavanja sa uzrocima i posledicama ratova 1990-ih godina.

"Posebno zabrinjava činjenica da se takvim postupcima vređa dostojanstvo žrtava", navodi FHP.

(Beta, N1)