Томислав Николић: Избори су далеко за гладна уста

Једини начин да се ствари поправе је промена власти. Ако Тадић то није схватио прошле недеље, схватиће следеће. Ако не следеће, схватиће следећег месеца. Неће моћи да одложи неизбежно.

Овакав темпо спреман је да наметне лидер напредњака Томислав Николић, чим се у воћњацима Бајчетине опорави од штрајка глађу и жеђу. Он не признаје да је његов лични протест био пуцањ у празно. Уверава нас да је додатно ојачао и да ће ускоро са јачим мотивом кренути широм Србије да се бори за промене.

* После окончања личне и политичке драме нисте добили изборе. Осећате ли се као губитник?

- Осећам се лоше. Власт није разумела наш мирни, демократски, једини прави српски начин борбе. Остала је укопана у ровове и у свом свету, а већинска Србија коју предводим се није изборила за изборе. Остали смо да живимо са кризом зато што нема помака са владом која не зна шта ће даље и како да грађанима омогући бољи живот. Са такозваном реконструисаном владом, која служи да сакрије недела бивших и садашњих министара и омогући политичкој елити да заради још више. Због тога се осећам лоше, али народ у Србији је једини губитник. Грађани су изгубили највише.

* Како оцењујете општи закључак да је штрајк био погрешан политички потез и да ће оборити рејтинг СНС?

- Не занимају ме ”закључци” потплаћених политичких аналитичара, новинара стубова власти и осталих душебрижника. Не воде ме њихови ставови. Нисам забринут због рејтинга.

* Да ли сте заиста били спремни да умрете само због тога што избори неће бити 18. децембра него месец-два касније?

- Моје гладовање је била прилика да се поистоветим са народом који данас у Србији пати, а муке појачане жеђу су биле начин да се са тим људима солидаришем, да им покажем да их разумем, да осећам њихов бол. Могу да их погледам у очи и кажем да ће Влада коју формира СНС радити 24 часа, да нико не би био гладан, зато што ја тек сада знам како је то.

* Верујете ли и ви, као ваши партијски другови, да би вас Тадић пустио да умрете?

- Тадић је једина особа која није разумела штрајк и наше захтеве и да се он питао... Не, није проблем што је игнорисао мој штрајк, него што игнорише незапосленост, глад и општи очај у Србији. Оног тренутка када сам схватио да Тадић то не разуме, прекинуо сам штрајк.

* Јесу ли биле пресудне патријархове молбе или жестоки притисци из Брисела?

- Многи људи су ми се обраћали током штрајка - из Цркве, иностранства, обичан народ. Сви су разумели да је мој чин био знак солидарности и поистовећивања са гладним људима који су жртве пропале економије у Србији. И сви су ме молили да прекинем да бих предводио оне који желе да се боре.

* Али, зар вас није управо господин Иринеј извукао из нелагодног положаја формулишући у својој другој поруци ваш штрајк као пост и позивајући вас на крају да Васкрс проведетекод куће?

- Ја сам Србин, верник, припадам СПЦ и имам велико поштовање према патријарху српском, господину Иринеју, Цркви, његовим апелима и апелима многих владика и свештеника, који су стизали до мене. Осетио сам пастирску забринутост у њиховим наступима и био сам дирнут као човек и схватио сам да говоре у име свих хришћана у Србији и да грађани подржавају и са надом ишчекују да прихватим савет.

* Јесте ли последњим потезима разочарали своје бираче и расули њихову енергију? Кад су вас на митингу позвали да кренете на Дедиње, сели сте на стиропор. Кад су тражили да блокирате све институције, затворили сте се у Скупштину...

- Обећао сам и у фебруару и у априлу да ће митинзи бити мирни. Предводим велику странку са много присталица и имам одговорност према свима њима. Ако било ко од њих буде повређен, биће повређене и њихове породице. Режим је само чекао на провокацију, и зато сам мислио да је боље да ризикујем себе и свој живот, него било ког човека.

* Шта су вам следећи потези: митинзи, блокаде, нови штрајкови...

- Следеће недеље власт ће покушати да прода ”Телеком” за пола милијарде мање од његове почетне цене. Тадић жели да распрода, да оде у бесцење једина државна фирма која остварује профит. Зато смо и поднели кривичну пријаву против највиших државних функционера и премијера. То је само једна у низу акција. Свакодневно ћемо указивати на њихове корупционашке афере, привилегије.

* Ако вам више 18. децембар није ”црвено слово”, који би вам датум за изборе био по вољи?

- Није битан датум, али народ више не може да издржи. Да чека пролеће следеће године и редован датум избора? То је веома далеко за празне новчанике, празне фрижидере и гладна уста у Србији... Време ради за нас. Власт ће касно да схвати да нисмо изборе тражили због нас, већ због народа.

* Је ли после вашег штрајка коначно стављена тачка на причу о великој коалицији са ДС?

- Никаква коалиција са ДС не долази у обзир. После оваквог игнорантског става владајуће коалиције према нашим захтевима, сваком човеку је и више него јасно да са њима никада нисмо ни планирали било какву коалицију, мада су нас сви лажно оптуживали.

* Хоћете ли прекинути сваки контакт са њима?

- Тешко да више постоји мотив и за разговоре. Немамо шта да тражимо са људима који игноришу сопствени народ, који ништа нису учинили да том истом народу буде бар мало боље, а себи су пунили џепове.

* Жалите ли сада што се још у Скупштини нисте договорили са Тадићем?

- Не. Било ми је тешко, а скоро смешно када ме је обишао. Рекао сам му да је дошао само због камера. Као доказ сам му навео и то да је пре можда пола сата био на подшишавању, како би био леп пред новинарима. Да сам му барем значио колико керуша Мила. На Ускрс сам му опростио и одговорио на поруку са ”Ваистину васкрсну”. Такав сам и не бих желео да сам другачији.

* Дачић је у време ваше агоније био нека врста посредника између вас и ДС. Чак је и тражио од Тадића да распише изборе. Је ли вам тиме дао знак да може и са СНС у Владу?

- Дачић се понео лицемерно и, осећајући то, СНС га је позвала да пређе са речи на дела и да потврди своје ставове, односно решеност за нове изборе, али остали смо без одговора.

* Може ли штрајк да остави теже последице по ваше здравље?

- Сада су све лекарске анализе показале су да сам здрав и у одличном физичком и психичком стању. Опорављам се брже него што сам очекивао.

(Милан Бабовић, Вечерње новости)