Томица Милосављевић: Директори КЦС прихватали спорни пројекат

Конструкционе недостатке у идејном пројекту за реконструкцију Клиничког центра Србије, које су претходних дана износили Зоран Станковић, министар здравља, и др Ђорђе Бајец, директор КЦС, италијански архитектонски студио „Алтијери” већ је исправио у складу са професионалним стандардима и домаћим законима, кажу у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања. Комисија за ревизију пројеката, коју министарство по редовној процедури сазива за објекте јавне намене више од 50 метара, одобрила је измене и сада се чека да Италијани и остатак документације ускладе са преправкама.

– Идејни пројекат смо добили у јуну, а у октобру је комисија дала налог да се отклоне недостаци. Наши стручњаци су проценили да би друга кула, како је била пројектована, имала проблема са примањем удара ветра и земљотреса, да је потребно повећати габарите, то јест проширити носеће стубове, ојачати конструкцију. Такве исправке „Алтијери” је унео у нови пројекат и он, према мишљењу комисије, одговара захтевима. Пошто је конструкција сада промењена, нужно је прилагодити и остале делове документације. Чим добијемо све затражене измене, комисија за ревизију ће се састати и дати нови извештај – наводи Александра Дамњановић-Петровић, помоћница министра.

Како незванично сазнајемо, пошто ће после реконструкције у комплексу КЦС бити постављена додатна медицинска опрема и сваког дана ће у њему боравити много више људи него досад, оптерећење зграда биће веће. Конструкцију је неопходно „утврдити” и зато што садашња не одговара сеизмичким и геомеханичким прописима усвојеним две деценије после градње КЦС. Али то не значи да објекат сада није безбедан.

– Изјаве о томе да би Клинички центар Србије могао да се сруши услед земљотреса неодговорне су и узнемиравају јавност, а на Министарству здравља и КЦС је да учине све што могу како би пројекат био даље вођен – истакао је јуче проф. др Томица Милосављевић, бивши министар здравља.

У разговору за „Политику” он тврди да је у пројектовању клиничких центара све видљиво, јасно и рађено по закону.

– За избор пројектаната расписан је међународни конкурс – наводи др Милосављевић.

Кредит Европске инвестиционе банке за реконструкцију и завршетак клиничких центара у Крагујевцу, Нишу, Београду и Војводини од 150 милиона евра, са могућношћу повећања на 200 милиона, каже др Милосављевић, ратификован је у Скупштини Србије и његова примена постала је могућа крајем 2008. године.

– У реализацији пројекта Јединици за имплементацију Министарства здравља помагала је техничка помоћ коју је плаћала Европска унија. До фебруара 2009. урађена је обимна анализа у сва четири клиничка центра. Потом је до октобра 2009. године завршен и генерални план, такозвани мастер план. Идејни пројекат рађен је неколико месеци заједно са свим директорима клиника КЦС који су својим потписима потврдили функционалност тог плана. Уз сагласност др Ђорђа Бајеца, директора КЦС, идејни пројекат подразумевао је зидање и друге куле у Београду. Нико није наметао то решење, већ је оно било избор самих директора у КЦС – истакао је бивши министар здравља.

Милосављевић појашњава да је идејни пројекат за реконструкцију завршен 22. јуна прошле године, али је у међувремену донет нови Закон о планирању и изградњи, који предвиђа да, уколико је објекат јавне намене и виши од 50 метара, пројекат мора да прође ревизију у ресорном министарству.

– Ревизиона комисија је, с обзиром на нове статичке околности, тражила измену идејног пројекта и у фебруару ове године је усвојен идејни пројекат са таквим изменама. У току је завршна израда главног пројекта за четири клиничка центра – каже др Милосављевић.

Према речима Војислава Косановића, техничког директора КЦС, за реконструкцију је задужена Јединица за имплементацију Министарства здравља. На њој је и да, пошто се крају приводи прва фаза радова, изнесе све из објекта како би се припремили за даље грађевинске захвате. Изградња КЦС, наводи Косановић, није завршена седамдесетих година прошлог века, јер није било новца за тај подухват, па се део објекта сматра недовршеном инвестицијом. Седам изграђених спратова Источног крила, потврђује Драгош Балзарено, архитекта и, уз Владету Стојаковића, аутор оригиналног пројекта КЦС, нису усељени зато што тада није било новца, а из истог разлога Западно крило са десет спратова никада није подигнуто. Али, тада су, тврди он, поштовани сви стандарди градње.

– Армиранобетонска конструкција изграђена је тако да може да издржи земљотрес од осам степени Меркалијеве скале. Пошто је реч о здравственом објекту, то је било за степен више него што су прописи захтевали за остале грађевине. У међувремену су се правила променила и сада се објекти граде тако да су отпорни на земљотрес од девет степени Меркалијеве скале. Све приче да објекат није безбедан пука су будалаштина – објашњава Балзарено.

Који су им се тачно пропусти омакли у пројекту реконструкције, када ће завршити преправке и да ли их уговор обавезује на плаћање пенала због кашњења, у италијанском Студију „Алтијери” јуче нисмо успели да сазнамо. Како нам је речено, менаџери који би могли да говоре о томе на путу су до уторка.

У Министарству здравља кажу да ће се у року од 10 дана сагледати стање на овом пројекту у делу који се тиче реконструкције КЦС-а и објавити које ће мере бити предузете како би били превазиђени проблеми у реализацији и због којих радови касне. Са свим актерима од којих зависи даља реализација пројекта министар здравља проф. др Зоран Станковић одржаће састанак како би сагледали проблеме и предложили конкретна решења.

Надлежни позитивно оценили пројекат

Професор др Томица Милосављевић каже да је архитекта Миро Урошевић изнео неистине у „Политици” на његов рачун.

– Он је један од учесника међународног конкурса за реконструкцију клиничких центара који нису добили посао. Није у реду што др Драгана Јовановић помиње реконструкције клиничко-болничких центара „Звездара” и „Земун” у негативном контексту, јер су то две од четири болнице у Београду, уз ГАК „Народни фронт”, Институт за мајку и дете и још 16 других болница у Србији, у којима је урађена успешна хитна интервенција са зајмом од 50 милиона од Европске уније. Управо тај успех је и био аргумент за добијање подршке Европске инвестиционе банке за кредит за клиничке центре. Резултати овог пројекта оцењени су позитивно и од ове банке и од Градске управе Београда – истакао је др Милосављевић.

(Политика)