Tomas Šib: Tempo u procesu evropskih integracija zavisi od napretka u oblastima vladavine prava, medijskih sloboda i reforme pravosuđa - uveren sam da će nova Vlada Srbije kreirati tu brzinu

Ambasador Nemačke Tomas Šib ocenio je da tempo u procesu evropskih integracija zavisi od napretka u oblastima vladavine prava, medijskih sloboda i reforme pravosuđa, a on je uveren da će nova Vlada Srbije, sa snažnim mandatom koji je dobijen na izborima, kreirati tu brzinu.

Videćemo kako će se situacija odvijati i verujem da će biti novih poglavlja i međuvladinih konferencija na kraju nemačkog predsedavanja krajem godine, dodao je on u onlajn konferenciji "Predsedavanje Savetu EU: Priprema za post-pandemijsku EU".

Srbija određuje tempo reformi i od toga zavisi i datum članstva, rekao je Šib i napomenuo da se nada da će u julu biti moguće obnoviti dijalog Beograda i Prištine.

Teško je govoriti o konkretnim datumima, jer je to proces po zaslugama, dodao je on i izneo nadu da će uslediti novi zamah u procesu evropskih integracija Srbije u drugoj polovini godine.

Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu i uvek je veoma prisutan, kakve god projekte sprovodimo, on se podrazumeva kao budući deo EU, uzimamo u obzir potrebe zemalja. Brojna kompleksna pitanja ne znače da će Zapadni Balkan biti zaboravljen, rekao je Šib. Nemačka, podsetio je on, uvek je bila snažni zagovornik evropskog proširenja i članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Šib je ukazao da je pandemija kovida i dalje tu, da je kriza daleko od završetka i da bi govoriti kakvi će biti uslovi za ukidanje restrikcija za putovanje u Evropsku uniju bi bilo kao "gledanje u staklenu kuglu".

Do sutra najkasnije ćemo znati da li će restrikcije za putovanje biti podinute ili ne, ali ne znam konačni ishod, rekao je Šib. Šib je, govoreći o predsedavanju Hrvatske, ocenio da je održavanje Zagrebačkog smaita bio važan signal solidarnosti za zemljama Zapadnog Balkana i da se nada da će njegova zemlja pokušati da ispuni visoka očekivanja kroz program predsedavanja EU, koji može sumirati u dve reči - solidarnost i suverenitet.

Biščević: Pandemija najveći izazov

Ambasador Hrvatske Hidajet Biščević ocenio je da Hrvatska, po završetku predsedavanja EU, razmatra mogućnost organizovanja konferencije na ministarskom niovu sa zemljama zapadnobalkanske šestorke, kako bi se operacionalizovala deklaracija usvojena na Zagrebačkom samitu. Hrvatska je uspela u teškom okolnostima da izvede svoje predsedavanje Evropskom unijom, uprkos svim izazovima među kojima je pandemija najveći, rekao je Biščević.

On je podsetio da su prioriteti Hrvatske za njeno prvo predsedavanje EU bili predstavljeni pod sloganom "Evropa koja se razvija, širi i povezuje", a da je ta dužnost preuzeta u situaciji novog sastava Evropske komisije, parlamenta i rasprave o budžetu Unije. Biščević smatra da su dva najveća postignuća tokom predsedavanja konferencija o budućnosti Evrope i ohrabrenje procesa proširenja na Zapadni Balkan.

Region je vraćen u fokus Unije sa otvaranjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i deklaracijom sa Zagrebačkog samita. Nažalost, Srbija nije uspela da otvori nova poglavlja jer smo dobili svega 50, 60 odsto saglasnosti među državama članicama, dodao je Bišćević.

Šef Delegacije Evropske unije (EU) Sem Fabrici ocenio je da će glavno pitanje u primopredaji predsedavanja EU između Hrvatske i Nemačke biti u tome kako jačati otpornost evropskih politika, jer neće biti povratka u trenutak pre kovid krize.

Moramo nastaviti sa tom novom normalnosti i poslovima koje treba da radimo, ocenio je Fabrici i naglasio da je pandemija promenila prioritete koje je Hrvatska predstavila na početku svog predsedavanja. Originalni plan je promenjen, ne smao za Hrvatsku, već celu EU, jer nas je kovid vratio na osnovna pitanja zdravstva i života, rekao je Fabrici. Kontinuitet, otpornost, kao i učiniti da Zapadni Balkan bude deo našeg odgovora, biće verovatno među prioritetima i narednog "kovid predsedavanja", ocenio je Fabrici.

Savet EU je prošle nedelje doneo odluku da nema otvaranja novih pregovora sa Srbijom, ali moramo pod nemačkim predsedavanjem da vidimo kako napredovati, rekao je Fabrici.

(Fonet)