четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Томас Шиб: Олаф Шолц Србији није донео никакве нове услове. Каталог обавеза је јасан. Од кандидата за чланство у ЕУ очекујемо да се придружи санкцијама Русији
Хроника

Томас Шиб: Олаф Шолц Србији није донео никакве нове услове. Каталог обавеза је јасан. Од кандидата за чланство у ЕУ очекујемо да се придружи санкцијама Русији

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 14. јун 2022.

Немачки амбасадор изјавио је да ЕУ не даје неке "вештачке датуме" за чланство, јер то "неће донети неку корист", али да је јасан каталог обавеза који морају да одраде земље кандидати. Амбасадор је, гостујући у емисији "Иза вести" на ТВ Н1, навео да је главна порука немачког канцелара током скорашње посете била да му Западни Балкан лежи на срцу, да представља приоритет за Берлин. Наглашава да Олаф Шолц Србији није донео никакве нове услове. Сада је у првом плану да се настави рад на процесу нормализације, а признање - то питање се у овом тренутку не поставља, поставиће се кад цео процес толико одмакне, додао је. Говорећи о захтеву за санкцијама Русији, Шиб каже да се од Србије, као кандидата за чланство у ЕУ, очекује да се придружи одлуци Уније.

Из ЕП стижу поруке – или хитно уведите санкције или застој у евроинтеграцијама, а и даље одзвањају поруке канцелара Олафа Шолца током недавне посете – или санкције и признање Косова или ништа од ЕУ.

Немачки амбасадор каже да је добро што је савезни канцелар био овде у региону и у посети Београду, са одређеним порукама. „Најважнија порука, као прво, је била та да нам Западни Балкан лежи на срцу и да ужива приоритет за Берлин… И да желимо да Западни Балкан и Србија постану део ЕУ – у тренутку када Србија буде за то спремна и кад испуни одговарајуће услове. То је била његова главна порука“, каже амбасадор Шиб.

Наводи да се чуди расправама у медијима, с обзиром на то да је савезни канцелар и сам рекао у Београду да то (што је навео) није нека нова позиција Немачке владе.

"Сада је реч о нормализацији односа између Србије и Косова, али када једног дана дође до чланства у ЕУ - онда је тешко замисливо да приступе земље која једна другу не признају или нису признате. На крају крајева, то је чињеница. Али, о томе у овом тренутку није реч - сада је реч о нормализацији, процесу нормализације и ту још има пуно посла који је потребно урадити. А то питање признања ће се поставити једног дана кад се буде поставило. Сада је у првом плану реч о томе да се настави рад на процесу нормализације. Наша препорука би била да се та узбуђења о тим наводно новим условима, не узимају као предтекст како би се попустило са напорима... То је савезни канцелар јасно рекао - сада је реч о малим корацима, малим успесима како би се тај процес унапредио. Имамо утисак да је сада права прилика да се оствари неколико малих успеха и зато позив и једној и другој страни да буду конструктивне и да те кораке реализују", рекао је гост емисије Иза вести.

"Од кандидата очекујемо да се придружи санкцијама"

На питање да ли су рачунали да ако кажу "уведите санкције и признајте Косово", да ће Вучић бити посебно инспирисан да уведе санкције, одговорио је - "на тему признања - као што сам рекао, то питање се у овом тренутку не поставља, поставиће се кад цео процес толико одмакне".

Реч је о томе, каже Шиб, да је неопходно да се напад на Украјину заустави што је брже могуће. А ЕУ и њене чланице су се договориле да уведу санкције и натерају руски режим да смири тај рат, јер тај рат мора да престане. Идеја је да санкције упутимо онима који су одговорни за рат, а да се што је више могуће искључи руско становништво. Србија хоће да постане чланица ЕУ, и то је оно што ми подржавамо. ЕУ је донела одлуку да уведе санкције како би се рат зауставио, а од кандидата за чланство очекујемо да се том придружи", навео је.

Упитан колико Србија има времена да размишља о томе који ће потез да повуче, кад су у питању санкције Русији, Шиб наводи да о томе нема шта да каже, јер је то, на крају крајева, ствар овдашње владе. "Начелна очекивања мислим да смо врло јасно формулисали", додао је.

На питање да ли су санкције, које су казна и вредности ЕУ, у овом контексту, у истој равни, Шиб наводи да би се пре могло речи да су оне инструмент којим се покушава доћи до окончања рата, "јер се сада вредности за које се залаже ЕУ газе ногама и крше" и да европске земље само желе да то спрече.

То је инструмент за то да се мирним путем оконча рат, каже Шиб који додаје да су ти потези болни и за оне који су увели санкције. Наводи да то све доноси велике изазове и Немачкој и немачкој привреди. Зато је важно да се узајамно по том питању подржавамо и то је савезни канцелар формулисао овде, каже амбасадор. Додаје да је канцелар "снажно заинтересован и вољан да се заједнички пронађу решења како ћемо се опходити према теми енергетике", како би енергетска стабилност и овде, у Србији, била обезбеђена, предстојеће зиме.

Упитан о гасном аранжману Србије са Русијом, амбасадор каже да су то примили к знању и да прате развој тога. "Па и Немачка, као што знате, и даље енергију узима од Русије и Немачка је у ситуацији да види како према томе да се опходи, како да превазиђемо ту зависност, с тим што је немогуће да се то догоди од данас до сутра", казао је.

На питање да ли је посета била успешна, јер у јавности и у коментарима провејава утисак да се ништа није догодило - да је канцелар рекао шта је имао да каже, да је Вучић рекао "нећу" - амбасадор нема дилеме: "Сасвим сигурно је била успешна  и вредност је, сама по себи, што је канцелар, релативно кратко пошто је ступио на дужност, дошао у регион, донео одређене поруке, понуде формулисао и дао сигнал да смо вољни да појачано сарађујемо у области енергетике, климе... Канцелар је био у позицији да створи слику у региону. Ова посета не може бити неки велики пробој, али је важан сигнал", оцењује амбасадор.

Да ли је Берлински процес "замена" за чланство?

Он преноси да немачком канцелару "снажно лежи на срцу" Берлински процес и регионална сарадња. Најавио је, подсећа Шиб, да ће доћи до самита у другој половини године, и "то се сада конкретно и припрема". "Намера канцелара је била да приступном процесу да нови елан, да кандидати појачају своје напоре, што је рекао и сам председник Вучић који је навео да ће Србија напоре у области правне државе интензивирати. Посета савезног канцелара је довела до тога да је речено - сада ћемо јаче да се трудимо", констатује Шиб.

На питање да ли је Берлински процес земљама региона замена за чланство у ЕУ, каже да није. Наводи да се ради о иницијативи која треба да олакша земљама региона пут ка ЕУ "на тај начин што ће се потенцијални кандидати за чланство боље економски интегрисати". "И то ће за њих бити лакше - како би се снашли на унутрашњем тржишту ЕУ. У Берлинском процесу није питање само економска интеграција, важна тачка је и помирење. Убрзаће и олашкаће процес приступања, то је подршка како би се брже стигло у ЕУ", додао је.

А шта се то чује од Макрона?

На констатацију да чујемо Шолца који наводи - желимо Западни Балкан што пре да се прикључи, а онда, на другој страни чујемо и Макрона који наводи - не желимо вас, Шиб каже да не може да тумачи шта је рекао француски председник.

"Ја само знам да вас ми хоћемо. Имамо председавајућег ЕУ - Француску, и биће конференција о томе. Постоји заједничка линија и политика проширења. Што се Србије тиче, постоји та нова методологија, а сигнали су ти да вас хоћемо, управо у овим временима, а важно је да процес приступања буде ревитализован и да се убрза и ту не видим неке разлике између различитих главних градова Европе", навео је.

"Све зависи од самих кандидата"

Грчки премијер Кирјакос Мицотакис изјавио је у Солуну на самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи (СЕЕЦП) да би 2033. година требало да буде рок за приступање свих земаља Западног Балкана Европској унији.

"Имамо проблеме са тим датумима... Зависи од кандидата за чланство - у њиховим је рукама колико ће им бити потребно да испуне све те услове", каже на то Шиб и додаје: "То може, наравно, много брже да буде, ако се и када се испуне услови... И зато не стављамо неке вештачке датуме и године, то неће донети неку корист, већ је јасан каталог обавеза који мора да се одради. Та европска перспектива Србије је у Европском савету 2003. потврђена, а 19 година је прошло, све заједно то траје предуго, приступни преговори трају већ од 2014. и то дуго траје - и то нам је јасно. И то је била исто порука савезног канцелара - да то мора да се убрза. Али на крају крајева, то све зависи од самих кандидата. Једноставно је -  што се брже буду припремали и што снажније буду неопходне реформе спроводили, утолико ће и брже бити учлањење", нагласио је.

Овде смо како би свом снагом подржали Србију, а на крају ће све зависити од политичке воље, реформске воље кандидата за чланство, истакао је саговорник Н1.

Напредовати са помирењем у региону

Амбасадор Шиб ускоро завршава свој мандат у Београду. Напуштам земљу са врло позитивним утисцима, казао је.

Подсетио је да је последњих неколико месеци било доста састанака представника две земље, да је дошао канцелар, да су више пута немачки министри долазили, да је председник Вучић био у Берлину, да су бројни посланици Бундестага били у посети...

Изразио је жељу за помирењем - да се у региону по том питању више напредује, да се створи боље међуусобно разумевање. То су још неке ствари које још нису урађене како треба и ако се напредује са међусобним помирењем, мислим да ћемо и са свим другим процесима брже напредовати, закључио је немачки амбасадор.

(Н1)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер