Томас Осовски: Нормализација односа Београда и Приштине један од услова за улазак Србије у ЕУ

 БЕОГРАД - Србија држи све конце у својим рукама да покаже да скепса критичара није на месту, на самој Влади је да спровођењем искрених и амбициозних реформи докаже своју приврженост процесу приступања Србије заједници вредности Европске уније, изјавио је Томас Осовски, директор за питања ЕУ у Министарству спољних послова Немачке.

"Србија се већ налази услед преговарачког процеса. Међутим, да ли ће се перспектива приступања и остварити то зависи од испуњења услова, између осталих, и од нормализације односа Београда и Приштине. Напредак у преговарачком процесу захтева спровођење неопходних реформи и њихову одрживу имплементацију. Аутоматизма ту нема. Дакле, брзина вођења преговора се одређује конкретним напретком у спровођењу реформи. И допустите да ту посебно нагласим једну ствари: ти услови нису вештачки постављене препреке. Напротив. Реформе које су везане за то доприносе јачању владавине права, транспарентности, безбедности и инвестиционој клими, од чега у првој линији користи имају грађани ваше земље", каже Осовски за "Политику".

Осовски је нагласио да се Немачка и даље залаже за европску перспективу земаља западног Балкана.

"Једно мора да буде јасно, и то често чујем од представника Владе Србије: Србија ове реформе не спроводи ради ЕУ. Не ради се о штиклирању неког списка са захтевима. Србија ове реформе спроводи ради себе, како би животни стандард грађанки и грађана ове земље био бољи. У томе јој ЕУ помаже не само речима већ и делима, пружањем конкретне помоћи: само у периоду од 2014. до 2020. године ЕУ је Србији дала подршку у висини од преко 1,5 милијарди евра", рекао је он.

Упитан о томе како ЕУ планира да додатно мотивише западни Балкан да спроведе реформе, када се чини да у овом тренутку ЕУ не може да региону понуди временски прецизирану европску перспективу, Осовски каже да се пре свега ради о неспоразуму.

"Постоји сасвим јасна временска динамика за приступање ЕУ. Чим буду испуњени сви услови утврђени у 35 поглавља преговарачког оквира, Србија може, уз сагласност свих чланица ЕУ, да јој приступи. Та перспектива, која је формулисана 2003. године у Солуну и потврђена 2018. године у Софији, и надаље важи", каже Осовски.

Према његовим речима, важи и обрнута динамика, односно да датум приступања зависи од Владе Србије, а не од ЕУ.

"Уз ангажовано сповођење реформи, тај процес приступања би се могао одвијати већом брзином. Али заиста само ако су ти услови испуњени. С друге стране, нема дилеме: уколико неко сматра да има све време за спровођење реформи, да оствари само незнатан напредак или чак да уништи већ постигнут напредак, онда мора бити свестан и да сноси одговорност за спорији и самим тим дужи процес приступања. Дакле, не ради се о датумима, већ о мерљивом напретку. То су једини фактори који утичу на брзину и успешан завршетак приступног процеса", рекао је Осовски.

Ипак, по питању тога где се Србија данас налази у погледу испуњења реформи, он истиче да је забринут, пре свега, због реформи у области владавине права.

"Током претходних месеци нисмо приметили суштински напредак. Застао је рад на реформи правосуђа о којој су се дуже време водили преговори. Расправе о нацртима закона и годишњим извештајима омбудсмана, Агенције за борбу против корупције и Повереника за информације од јавног значаја у Скупштини се не одржавају у довољној мери. Парламент самим тим недовољно врши своју контролну функцију. Што се тиче борбе против корупције, Савет Европе је управо ових дана изнова установио да важне препоруке нису имплементиране", каже Осовски.

Истиче и да је ситуација у медијима забрињавајућа, што су Репортери без граница и Фридом хаус констатовали у својим извештајима.

По питању прилагођавања спољне политике Србије ставовима ЕУ, она би желела да Србија буде посвећенија тој теми иако нам је драго да Србија учествује у страним мисијама ЕУ, наводи Осовски.

Према његовим речима, друге земље у региону су на том пољу далеко напредније и показују своју приврженост тешким спољнополитичким одлукама ЕУ.

Одговарајући на констатацију "Политике" да на састанку лидера западног Балкана са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Француске Емануелом Макроном није дошло помака у дијалогу Београда и Приштине, Осовски истиче да је тај састанак првенствено био дизајниран као форум за размену мишљења свих учесника о питањима релевантним за западни Балкан, а не као нова рунда дијалога.

"Стагнација у дијалогу о нормализацији односа носи извесне ризике. Стога ће почетком јула у Паризу бити одржан још један састанак, на којем ће опет бити покушаја да се обнови бриселски дијалог са циљем да се постигне свеобухватан, одржив и дугорочан споразум који ће допринети стабилности целог региона. Немачка и Француска изричито подржавају постојећи формат за дијалог", рекао је Осовски.

Истиче да је суштина успешне дипломатије одржавање комуникација, а да се управо о томе радило у Берлину.

"Састанак у Берлину потврдио је колико је нашим земљама важан западни Балкан. Европска дипломатија и је заправо интеракција земаља чланица и Службе за спољну политику ЕУ. Ту интеракцију смо 29. априла могли да видимо на дели", истиче директор за питања ЕУ у Министарству спољних послова Немачке.

(Танјуг-Политика)