Том Стивенсон: Махинације са „Дуинг бизнис листом“ довеле до њеног укидања

Светска банка је 16. септембра укинула свој редовни годишњи програм, извештај Дуинг бизнис (Doing Business). Била је то једна од њених водећих публикација: детаљан индекс услова за пословање у различитим земљама света, заједно са славном ранг-листом. Свој рејтинг државе су могле да унапреде смањивањем бирократских препрека, јачањем права инвеститора или тако што ће рад учинити флексибилнијим помоћу стандардних неолибералних реформи. Придржавајући се тих савета, земље су ретко постајале богатије или развијеније, али то није смањивало утицај овог извештаја.

Кина је 2018. требало да падне са 78. на 85. место. Под притиском Пекинга интервенисали су тадашњи председник Светске банке Џим Јонг Ким и његови сарадници

Укидање ове публикације последица је деветомесечне екстерне истраге о неправилностима, коју је наручила сама Светска банка. Укратко, Кина је 2018. требало да падне са 78. на 85. место. Под притиском Пекинга интервенисали су тадашњи председник Светске банке Џим Јонг Ким и његови сарадници.

У почетку су директори Банке разматрали могућност да укључе податке из Хонг Конга у финални резултат Кине како би јој подигли место на ранг-листи. Али тадашња главна извршна директорка Банке Кристалина Георгијева, која је данас директорка ММФ-а, одлучила је да то није могуће „из политичких разлога“ и потражила друге начине да подигне позицију Кине. Довела је свог утеривача Симеона Ђанкова, ветерана Дуинг бизнис идеологије који се, према изјавама запослених на које се истрага позива, служио „терором и застрашивањем“ не би ли пронашао решење. Коначно, подаци из Кине су прекројени, па је и њен рејтинг скочио.

Ако је методологија за листу осмишљена тако да негативно оцењује економије којима управља држава, што је у Кини случај, зашто су извршни директори Банке интервенисали да јој подигну скор? Добронамерно објашњење могло би да гласи да су сумњали у властите методе: раскорак између стопе економског раста у Кини и процене Банке о њеном пословном окружењу био је очигледан. Али истражитељи су дошли до другачијег закључка: Банка се напросто забринула да ће јој Кина смањити доприносе.

Да је скандал био ограничен на Кину и извештај за 2018, листа Дуинг бизнис би можда и опстала. И раније су постојале сумње у интегритет њене методологије, понекад и међу запосленима у Банци. Пол Ромер, бивши главни економиста, отворио је питање о паду Чилеа на листи након што је у тој земљи социјалисткиња Мишел Бачелет победила на председничким изборима. Истрага је сада открила још неправилности.

Већ читаву деценију Светска банка нас уверава у масовно смањење глобалног сиромаштва

Док се радило на извештају за 2020. Саудијска Арабија је вршила притисак на Банку, коју је тада водио Дејвид Малпас, да јој подигне рејтинг на листи. Банци је поручено да би у супротном њени лукративни уговори са саудијском државом могли бити угрожени. Како се наводи у истрази, Ђанков је инструирао особље да манипулише податке како би Саудијска Арабија на листи за 2020. показала највећи напредак у односу на претходну годину (top improver).

Највећа штета због ових налаза прети Георгијевој, па је она одмах издала саопштење у коме се „фундаментално не слаже са овим налазима и интерпретацијама“. И Џим Јонг Ким је разочарао неке коментаторе који су очекивали да ће он као један од оснивача Партнера у здрављу и бивши директор одељења СЗО за АИДС умекшати неолиберални профил Банке. Ким је данас потпредседник инвестиционог фонда Глобални инфраструктурни партнери, чија имовина обухвата неколико гасовода и аеродрома (и пар ветропаркова за утеху).

Листа Дуинг бизнис никад није била нарочито користан аналитички ресурс. Али то није једини пројекат Светске банке који је политичка уверења подупирао подацима упитног квалитета. Већ читаву деценију Банка нас уверава у масовно смањење глобалног сиромаштва. Године 2015. је на пример тврдила да само 1% Египћана живи у екстремном сиромаштву. Специјални известилац УН за екстремно сиромаштво и људска права закључио је да „тријумфалистички мејнстрим наратив пре пандемије није оправдан чињеницама“. Али политичари имају корист од те приче и зато се она и даље врти у јавности.

Том Стивенсон, London Review of Books, 29.09.2021.

(Пешчаник)