Тимур Блохин: Пријатељска званична посета

Од свих наслова у руској штампи, посвећених посети руског премијера Београду, најпрецизније делује онај који је дала Независимаја газета: Путин у Београду разредио гас политиком.

Заиста, руски премијер допутовао је у Србију пре свега као економиста. Ли није заборавио при томе на унутрашње проблеме и спољнополтичке тежње Београда. Као ни на дубоке везе две земље. О резултатима посете говоримо са српским политикологом Николом Танасићем.

„Истина је да је дуго времена сарадња између Русије и Србије почивала на сарадњи око Косова и Метохије. То је након дугог времена проширено и на друге политичке теме и превише дуго се отезало са економском сарадњом, за коју су постојали изванредни услови. И нажалост, и једној, и другој страни морала да се догоди светска финансијска криза да би схватиле, колико та врста сарадње може да буде корисна и за једну, и за другу страну. Тако да су сви спремни да уђу у стратешке пројекте, у дубљу сарадњу са већом количином уложених средстава. И то, наравно, морам рећи, изузетно ме радује. Тим пре што је Србији неопходно да диверсификује своје изворе финансирања из једноставног разлога, што поготово у условима финансијске кризе и великих финансијских притисака на сам буџет Србије, јако је важно тражити најповољније услове. И то је нешто што је сјајно.“

Неки аналитичари су говорили да Владимир Путин иде у Београд да би још једном дао гаранције за Јужни ток, пошто су се сви у Србији одједном забринули да ли ће он уопште бити изграђен? Шпекулације око тог пројекта увек су постојале, истиче наш саговорник, њега су покушавали да исполитизују, предвиђали су да придруживање Србије пројекту може да поквари односе Београда и Запада. Затим као разлог зашто гасовод неће бити изграђен, истицали су економску ситуацију и стабилизацију односа Москве и Кијева. Танасић је убеђен да ове хипотезе проистичу из неких заблуда.

„Једна од њих је то да је Јужни ток искључиво заобилазница око Украјине. Дакле да је то изнуђен пројекат, који треба да заобиђе ситуацију у Украјини и да на неки начин ослободи Русију од њених притисака, што није тачно. Дакле, у питању је стратешки пројекат, који треба да прошири мрежу снабдевања Европе у складу са трендовима, који постоје за увеличавањем потребе за гасом у наредних 20-30 година. Дакле, у питању је врло значајни стратешки пројекат. Са друге стране, није ни мало значајнија чињеница да Русија хоће по најповољнијим условима и по себе, и по своје партнере, да снабдева гасом и овај регион. При чему управо Јужни ток представљен је најлогичнији начин да се то уради. Наравно и владе свих земаља региона веома су заинтересоване за такав пројекат. Дакле, пројекат, који има врло јасну рачуницу, невезану за геополитику, којом нажалост у Србији више воле да се баве него обичном економијом.“  

Русија је била и остаће савезник Србије по питању Косова и Метохије и не треба објашњавати разлоге – они се налазе у нашим историјским везама и блискости две земље. Таква изјава Путина и Београда била је помало неочекивана. Ради се о томе што, по правилу, говорећи о српској покрајини, руски политички врх акцентује пажњу искључиво на приврженост Москве принципима међународног права. Од Путина смо већ чули неправне, већ пре људске разлоге. Ево какво објашњење за ту чињеницу налази Танасић.

„Јучерашња посета је била, и то је свима јасно, нешто више од обичне званичне посете. И то се види на сваком кораку. То се види из чињенице да је протокол, који је изузетно строг кадгод су у питању посете руских званичника и било којој земљи света, био пун непротоколарних сусрета. Дакле, био је читав низ гестова обе стране, који знатно превазилазе пуку куртоазију. Зашто раније није било говора о томе.  Мора се рећи да се ситуација у Србији, када су у питању политички односи према Русији, знатно променила. Србија је дуго времена боловала од једне негативне инерције, која је дошла са том нашом плишаном револуцијом, која је поставила једну крајње непромишљену и неутемељену догму да се Србија може развијати на ексклузивној сарадњи са Западом. Развејавање те илузије је болно коштало Србију. И заправо је највише заболело у време финансијске кризе, када је схватила да  подршка Запада није довољна да би једно друштво опстало. У том смислу из читавог низа фактора полако је сазревала та чињеница да ми на Русију можемо да рачунамо као на партнера, на сарадника и на савезника у пуном суштинском смислу. Тако да мислим да је Путин свестан да је атмосфера, у којој је он дошао у Београд, знатно топлија и пријатељскија од оне атмосфере, у коју је он дошао пре десет година. И она је направила значајан искорак чак и у односу на атмосферу, када је гост Београда био председник Медведев. Тако да мислим да су те Путинове опаске биле крајње примерене самој атмосфери. То је нешто што је српска јавност и београдска јавност од њега очекивала. И са друге стране, била је спремна да му одговори истом врстом наклоњености.  

(Глас Русије)