Тим Џуда: Судбина Србије је у рукама Косова

Лондон, Београд - Изненађује ме то што је косовска влада одлучила тек сада да уведе ембарго на увоз робе из Србије, а не још пре неколико година. Дошао сам до закључка да српски званичници мисле да је судбина Косова у потпуности у њиховим рукама. Они, међутим, заборављају на то да Косово у ствари држи њихову судбину у својим рукама. Косово неће моћи да постане чланица УН без одобрења Србије.

Али, без постигнуте сагласности, Србија неће бити у прилици да уђе у Европску унију без, практично, дозволе Косова. Дакле, ово је мало подсећање на то да је политика овде „двосмерна улица - истиче за Данас Тим Џуда, дописник британског Економиста за Балкан.

Како каже, када је Србија блокирала увоз робе са Косова, то је имало у извесном смислу само симболички значај, с обзиром на то да је извоз са КиМ јако мали, а да се, у ствари, вредност српског извоза не сме занемаривати. „Дакле, ако би се ова мера спроводила како треба, без обзира на то колико ће трајати њена примена, многи Срби би изгубили своје послове због губитка овог извозног тржишта. На крају крајева, све што Србија извози на Косово може бити замењено увозом из неке друге земље, упркос томе што би ти производи били нешто скупљи. Наравно, ми овде не говоримо о „ајподима“ већ о житарицама и грађевинској индустрији“, указује Џуда.

Према његовим речима, на дуже стазе, овај потез Косова једноставно има за циљ да изврши притисак на Србију, да би била „охрабрена“ да потпише споразум о царинским печатима и, наравно, да јој да до знања да није сва моћ на њеној страни. „У ствари, Србија и Косово ми изгледају као два затвореника која скакућу около ланцима везаних ногу, један за другог. Очекујем ускоро споразум о овом питању“, наводи Џуда.

Шта ће све Србија још морати да уради да би достигла статус кандидата за чланство у ЕУ, а потом и датум за почетак преговора?

- Мислим да би спровођење првог споразума са Косовом било довољно да се досегне статус кандидата за чланство у ЕУ, уз закон о реституцији који је већ у припреми. Не мислим да се томе може испоставити као значајна препрека било какво оклевање или отпор, који би се могли јавити од стране неких европских држава. За добијање датума почетка преговора, што је важније од самог статуса кандидата, на столу ће се појавити поједина техничка питања, а не политичка, у смислу реформе ове или оне области у друштву. Да ли ће неке земље поставити као услов још неке уступке у вези са Косовом, на пример, око севера Косова, укључујући царине, не могу да тврдим, али ми се то чини као могуће и чак вероватно.

Да ли мислите да су Ратко Младић и Горан Хаџић ухапшени само због очекивања српских власти да ће добити статус кандидата за чланство у ЕУ?

- Не, зато што то имплицира теорију завере да су српски званичници све време знали где се крију хашки бегунци, у шта лично не верујем. Након хапшења Радована Караџића 2008, не постоји логичан разлог због којег ови не би били ухапшени само да се знало где су се крили. То би онда значило као да су власти мислиле следеће: „Сада када смо ухапсили Караџића, хајде да изгубимо још коју годину, у смислу напредовања у европским интеграцијама, па да тек онда ухапсимо преостале бегунце?

Да ли мислите да српске власти заиста одустају од подршке Милораду Додику, или је ту реч о некаквој тактици?

- Додик је учинио много на сопственој непопуларности тиме што се није унапред консултовао са српском владом у вези са целом причом око референдума, док влада у Србији добија лоше оцене онда када чини ствари као што су одржавање заједничких заједница са владом Републике Српске. Поступци Милорада Додика на тај начин постају делом одговорност и српске владе, у контексту напредовања у европским интеграцијама. Имајући то у виду, неки људи у Сарајеву и Бањалуци полако увиђају колико БиХ данас заостаје. Биће веома занимљиво посматрати да ли ће Београд и Загреб охрабривати те снаге због којих је БиХ ту где јесте.

Били сте у посети Новом Пазару. Како оцењујете стање људских права Бошњака у Србији и колико је та ситуација повезана са тренутном ситуацијом у БиХ и на Косову?

- Ивица Дачић говори о подели Косова, Милорад Додик о отцепљењу РС, а Муамер Зукорлић о аутономији Санџака. Стога, логично је што неки људи у Сарајеву виде Зукорлића као неку врсту обезбеђења - ви Срби нама правите проблем у вези са РС, па ћемо ми правити вама проблем у вези са Санџаком. У ствари, са тако малобројним становништвом у Санџаку, од којег тек половину чине Бошњаци, нисам сигуран да аутономија те области има реалне изгледе. У Санџаку је проблем незапосленост, лоша економија и корупција. 

(Данас)