петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тибор Варади: Став Међународног суда правде о Космету ће бити конкретан
Хроника

Тибор Варади: Став Међународног суда правде о Космету ће бити конкретан

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. јул 2010.

Идуће недеље очекује се изношење савета Међународног суда правде о Космету. Скупштина УН не мора да закаже нову дебату.

Према последњим претпоставкама, од 22. до 27. јула, биће познат став Међународног суда правде око проглашене независности Косова. Ако би закључак био да је независност супротна међународном праву, то би подстакло дебату у Генералној скупштини Уједињених нација - оцењује за ”Новости” Тибор Варади, професор међународног права и некадашњи шеф правног тима наше државе. - У том случају, Србија може да рачуна на значајну подршку у светском парламенту.

Варади каже да је питање постављено Међународном суду прилично конкретно, па је тешко замислити да одговор не буде такав. И поред тога што очекује јасан савет Суда, Варади врло вероватним сматра да неке судије о косовском питању дају издвојена мишљења. Ипак, наглашава он, савет се доноси већином судских гласова и тако срочено мишљење биће оно званично. Необавезујуће, али с политичком тежином.

- Генерална скупштина УН је та која је званично затражила мишљење Суда правде, али она нема обавезу да закаже дебату када Суд саопшти савет. То би морала да иницира нека од држава - напомиње Варади.

Судећи према изјавама наших званичника, иницијатор ће бити Србија која ће се напрегнути да још једном дође до већине у светском парламенту не би ли он упалио зелено светло за наставак преговора о статусу Косова.

Тањи фонд

До октобра 2008. године, када је наша дипломатија изборила велику победу у ГС УН, Косово је признало 48 држава. До данас, тај се број увећао за 21, па се може рећи да је за толико утањен фонд гласова на које би Београд могао да се ослони овај пут. Пре две године усвојена Резолуција добила је 77 гласова, против ње се изјаснило шест држава, док их је 74 било уздржано. ЕУ није имала заједнички став, па су међу уздржанима биле њене 22 чланице. Пет ЕУ земаља које нису признале Косово стале су уз српски предлог.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер