"The Times of Israel": Ukrajina će jedina, uz Izrael, imati dva Jevrejina na čelu države

 Posle pobede glumca Volodimira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini, ta zemlja će postati jedina na svetu, pored Izraela, u kojoj su i predsednik i premijer Jevreji, piše izraelski list na engleskom jeziku, "The Times of Israel".

Pošto Zelenski položi zakletvu, njegov premijer, bar neko vreme, a najverovatnije do parlamentarnih izbora koji su zakazani za oktobar ove godine, biće Volodimir Grojsman, jevrejski političar koji je bio gradonačelnik grada Vinice.

Za neke od kritičara vlasti dosadašnjeg predsednika Petra Porošenka, uspeh pomalo nedefinisane kampanje politički neiskusnog Zelenskog, komičara po vokaciji, nije bio iznenađujući, naročito u svetlu opšte ozlojeđenosti zbog Porošenkovog "istrajavanja u korupciji", imajući u vidu da je on 2014. izabran na platformi koja je najavljivala opšte mere upravo na tom frontu.

Za neke je, međutim, neobično kako je Zelenski tako ubedljivo pobedio na izborima (73,2 odsto glasova, naspram 25,3 odsto za Porošenka), uprkos tome što je njegovo jevrejsko poreklo (njegova majka Rima je Jevrejka, a on sam je više puta tokom kampanje u šali ukazivao na to) dobro poznato u Ukrajini, za koju Rusija i još neki kritičari tvrde da je imala i danas ima ozbiljan problem sa antisemitizmom, navodi The Times of Israel.

"Zamislite čistokrvnog Jevrejina, glumca sa izgledom Šoloma Alejhema (vodećeg jevrejskog književnika rođenog u carskoj Rusiji, današnjoj Ukrajini, iz druge polovine XIX veka i s početka XX veka), kako pobeđuje u zemlji gde je usvojen zakon o veličanju nacističkih zločinaca", napisao je rusko-izraelski kolumnista Avigdor Eskin, u svojoj analizi objavljenoj početkom meseca u ruskoj, nevladinoj novinskoj agenciji Regnum.

Eskin je, međutim, u kolumni o Zelenskom manje pažnje posvetio navodima o široko rasprostranjenom antisemitizmu u Ukrajini, a mnogo više problemima u medijima i propagandi Rusije, koja se oružano sukobila sa Ukrajinom zbog poluostrva Krim, koje je i anektirala u martu 2014.

No, Eskinova tvrdnja o ukrajinskim zakonima koji "glorifikuju nacističke zločince" nije netačna, a Rusija nije usamljena u kritikama na račun Ukrajine po ovom i drugim pitanjima koja su u vezi sa antisemitizmom.

Prošle godine je izraelska vlada u godišnjem izveštaju o antisemitizmu označila Ukrajinu kao "problematičnu, regionalnu tačku".

"Uočljiv izuzetak u opadanju trenda antisemitskih incidenata u istočnoj Evropi bila je Ukrajina, gde se udvostručio broj zabeleženih antisemitskih napada u odnosu na 2017. godinu, premašivši tako ukupan broj svih incidenata prijavljenih u tom regionu", navodi se u izveštaju i dodaje da je 2017. u Ukrajini bilo više od 130 prijavljenih antisemitskih incidenata.

Takođe, prošle godine je više od 50 američkih kongresmena osudilo ukrajinski zakon koji, kako su naveli, "glorifikuje saradnike sa nacistima", što se najviše odnosi na odluku ukrajinskog parlamenta da se kao državni praznik obeležava rođendan ukrajinskog nacionalističkog lidera iz Drugog svetskog rata, saradnika nacista, Stepana Bandere, povezanog sa masakrom u regionu Volinije, na granici sa Poljskom, u kojem je ubijeno oko stotinu hiljada Poljaka, uglavnom žena i dece.

Prema ukrajinskom zakonu, Bandera je okarakterisan kao "istaknuti aktivista i teoretičar ukrajinskog nacionalnog oslobodilačkog pokreta".

Američki kongresmeni su u pismu na ovu temu naveli da je "posebno problematično to što ukrajinska vlada podržava glorifikaciju nacista".

Oni su ukazali na ceremonije, gestove i zakone u kojima se odaje pošta liderima Organizacije ukrajinskih nacionalista (na čijem čelu je bio Bandera) i Ukrajinske ustaničke armije (na čijem čelu je bio general Roman Šuhevič), koji su se tokom Drugog svetskog rata borili na strani nacističke Nemačke, i čiji vojnici su učestvovali u zločinima protiv Jevreja i ostalih.

Porošenkova vlada je u velikoj meri ohrabrivala glorifikaciju ovih vojnika i lidera kao boraca za ukrajinsku slobodu, koji su, prema njenim tvrdnjama, sarađivali sa Nemcima samo u borbi protiv Sovjetskog Saveza. Nekoliko gradova širom Ukrajine nazvalo je ulice po Stepanu Banderi, koji je pre dolaska Porošenka na vlast otvoreno veličan samo na zapadu zemlje.

U međuvremenu, u zapadnom gradu Ljvivu (Lavov), nacionalisti su dovoljno ohrabreni od strane gradskih vlasti da zatraže dozvolu da obeleže godišnjicu 14. galicijske divizije Vafen SS-a, koji je bio poznat po surovosti, fanatizmu i beskrupuloznosti. Godišnjica je obeležena paradom muškaraca u nacističkim SS uniformama po ulicama grada.

Takve stvari bile su nezamislive za vreme Viktora Janukoviča, korumpiranog prethodnog predsednika koji je smenjen u majdanskoj revoluciji 2013, okončanoj izborom Porošenka za prvog čoveka Ukrajine. Janukovič se pažljivo trudio da ne izgubi vezu ni sa Rusima u Ukrajini, ni sa Rusijom, svojim moćnim susedom na istoku, te je bio manje tolerantan prema ovim nacionalističkim fenomenima.

Zelenski je na ovu temu rekao samo da on lično ne podržava veličanje ljudi, poput Bandere, koga je opisao kao "heroja nekih Ukrajinaca". To je bila primetno rezervisana formulacija, naspram bezrezervnog divljenja figurama kao što je Bandera od strane zvaničnika u vreme Porošenka, ocenjuje The Times of Israel. I sama predsednička kampanja imala je neka obeležja antisemitizma.

U nekim krajnje desničarskim krugovima, smatrano je da je rad Zelenskog na televiziji koja je u vlasništvu jevrejskog milijardera Igora Kolomojskog, zapravo dokaz da je novi ukrajinski predsednik deo "jevrejskog zavereništva". Međutim, upravo je to Zelenskog učinilo popularnim u nekim drugim nacionalističkim krugovima, koji cene reputaciju Kolomojskog kao "žestokog patriote".

Aleksander Pali, uticajni politički analitičar koji podržava Porošenka, izazvao je prošlog meseca kontroverze kada je na Fejsbuku napisao da uprkos "poštovanju" prema Jevrejima i nekim Rusima, "predsednik Ukrajine treba da bude Ukrajinac i hrišćanin, kao što je to apsolutno većina Ukrajinaca.

Ovakva retorika šokirala je oko 300.000 ukrajinskih Jevreja, čiji preci su trpeli vekovima unazad nasilje antisemita, a naročito su stradali u vreme holokausta, pa i nekoliko decenija posle završetka Drugog svetskog rata njihov položaj nije bio sjajan.

Filozof Bernar-Anri Levi, francuski Jevrejin, u intervjuu sa Zelenskim, objavljenim ranije ovog meseca u nedeljniku Le Point, takođe je aludirao na krvavu istoriju ukrajinskih Jevreja. Levi je u intervjuu napisao da je 41-godišnji Zelenski, sin naučnika koji su živeli u gradiću Krivi rog, nedaleko od najveće sovjetske vojne baze u Ukrajini, "to postmoderno dete, novi dokaz da je virus antisemitizma istrebljen" nakon revolucije.

Ne poričući svoje jevrejsko poreklo, Zelenski je odbio da o tome više govori u intervjuu, dodao je Levi. Na ovu temu je Leviju odgovorio u za njega tipičnom maniru humora na sopstveni račun: "Činjenica da sam Jevrejin jedva da čini 20 od moje poduge liste grešaka".

Zelenski, čija majka Rima je Jevrejka, upravo je ovakvim šalama zadobio poverenje ukrajinske publike, kao zvezda serije "Servant of the People" (Sluga naroda) – u kojoj igra nastavnika, koji zahvaljujući neverovatnom spletu okolnosti, postaje predsednik Ukrajine. On je svoju kandidaturu u stvarnom životu objavio u januaru, i odmah je postao favorit.

Glumačka popularnost mu je omogućila da pobedi i na planu neobične, pomalo nedefinisane predsedničke platforme, ali i da ga izdvoji iz plejade njegovih profesionalnih, političkih rivala, sa njihovim sklonostima ka preuveličavanju i nacionalističkim sloganima.

Na primer, kada ga je jedan novinar pitao kakav će odnos imati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Zelenski se vratio svojim komičarskim korenima, rekavši: "Razgovaraću s njim u nivou očiju", aludirajući na činjenicu da su obojica slične visine, niži za oko 14 centimetara od Porošenka, koji je visok 184 cm.

Lider Jevrejske zajednice u Ukrajini, Eduard Dolinski, smatra da ta "vrcava" crta Zelenskog da ga ne možete uhvatiti "ni za glavu ni za rep", zapravo predstavlja visok nivo nesigunosti.

"Moraćemo da sačekamo i vidimo kakav će predsednik Zelenski biti. Ono što je jasno je da je propao pokušaj Porošenka da jača nacionalizam. Ukrajinci su rekli da žele promenu. I, osećam optimizam", rekao je Dolinski, koji je otvoreno kritikovao neke političke poteze Porošenkove administracije.

(N1)